Jezičke nedoumice

Pijac ili pijaca

Prema Rečniku srpskoga jezika Matice srpske u upotrebi su obe reči.
Dakle, i imenica pijac i imenica pijaca su pravilne.

Primeri:

Idem na pijacu.
Idemo na pijac.


Došao je sa kolima ili došao je kolima

Instumental sa predlogom koristi se kada ima značenje društva.

Primer:
Došla sam sa drugaricama. Idem u šetnju sa sinom.

Instrumental bez predloga koristi se kada ima značenje sredstva.

Primer;
Pišem olovkom. Putujem avionom.


Deveci ili devetki

Dativ i lokativ imenice devetka biće devetki. Kod dvosložnih i nekih trosložnih imenica sa suglasničkom grupom -tk po pravilu ne dolazi do sibilarizacije u dativu i lokativu: tetki, patki, motki, devetki, Vlatki.

Primer:
Poslaću tetki poklon za rođendan.



Direktorki ili direktorci

Dativ imenice direktorka glasi direktorki.

Primer:
Predala sam direktorki svu potrebnu dokumentaciju.



Naučno-istraživački rad ili naučnoistraživački rad

Pravilno upotrebljena reč je naučnoistraživački.

Primer:
Pišem naučnoitraživački rad iz lingvistike.



U banki ili u banci

Dativ imenice banka glasi banci.

Primer:
U banci su uvek velike gužve.



Mora da ide ili mora ići

Oba ova izraza su pravilna i u svakodnevnoj upotrebi, s tim što će izraz moram da idem biti karakterističan za srpski jezik, a moram ići za hrvatski jezik.

Primer:
Moram da idem sada. Već je kasno.


Natprirodno ili nadprirodno

Gramatički pravilno upotrebljena reč je natprirodno jer je došlo do jednačenja suglasnika po zvučnosti gde je glas D prešao u glas T.

Primer:
To je nešto natprirodno.


U Užicu ili u Užicama

Pravopis srpskoga jezika Matice srpske preporučuje da je bolje koristiti u Užicu nego u Užicama.

Primer:
Živim u Užicu.



Bezbedonosna ili bezbednosna

Pravilno upotrebljena reč je bezbednosna.

Primer:
To je urađeno iz bezbednosnih razloga.



Potsetnik ili podsetnik

U srpskom jeziku kada glas D dođe ispred glasova S i Š neće doći do jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Primer:

podsetnik

predsednik

podšišati

predškolsko


Zaposlenje ili zapošljenje

U srpskom jeziku prednost se daje reči zaposlenje, iako je i reč zapošljenje u upotrebi.

Primer:
Jedva čekam svoje prvo zaposlenje.



Na Dan Svetog Nikole ili na dan Svetog Nikole

Reč dan će u ovom slučaju imati opšte značenje i pisaće se malim slovom, a naziv praznika velikim slovom: Sveti Nikola.

Primer:
Idem kod Miloša na dan Svetog Nikole.


Ne registrovanje ili neregistrovanje

Negacija se uz imenice uvek piše spojeno: neradnik, nerazumevanje, nesreća, nespavanje, neregistrovanje...

Uz glagole negaciju ćemo pisati odvojeno: ne radim, ne spavaš, ne registrujete, ne želite.



Motorcikl ili motocikl

Pravilno upotrebljena reč je motocikl.

Primer:
Kupio sam sebi novi motocikl.

Severni Srem ili severni Srem

Ukoliko kao geografska regija postoji ovo mesto (kao Gornji Milanovac, Nova Varoš), onda će se pisati obe reči velikim slovom- Severni Srem. Ako mislimo samo na severni deo grada Srema, onda ćemo napisati severni Srem.

Primer:
Miloš živi u severnom delu Srema.


Otkrivenje ili otkrovenje

Pravilno upotrebljena reč je otkrovenje.

Primer:
U knjizi Otkrovenja možeš naći priču o četiri jahača apokalipse.


Naizgled ili na izgled

Pravopis srpskoga jezika Matice srpske dozvoljava upotrebu obe reči i obe su ispravne, samo što imaju različita značenja.

Naizgled - sa značenjem prividno. On je naizgled ravnodušan.
Na izgled - Ona misli samo na svoj izgled.


Inprovizovan ili improvizovan

Reč improvizovan nastala je od reči improvizacija i zato je to pravilno upotrebljena reč.

Primer:
Improvizovaćemo nešto, ne brini.


Incidenca ili incident

Pravilno upotrebljena reč u srpskom jeziku je incident.

Primer:
Desio se incident između pojedinih navijača srpskih fudbalskih klubova.


Predsedavati sastanku ili predsedavati sastankom

Pravilno upotrebljen izraz biće predsedavati sastanku, sednici, a ne sastankom, sednicom.

Primer:
Ministar je predsedavao sastanku na kome je trebalo odlučiti o budućem izgledu završnog ispita za srednje škole.


Inžinjer ili inženjer

Savetuje se upotreba reči inženjer pre nego inžinjer. Skraćenica glasi inž. (ne ing.)

Primer
On je softver inženjer.


Srbijanac ili Srbin

Reč Srbijanac sa značenjem čovek poreklom iz Srbije  ili žitelj Srbije upotrebljavao se u vremenu pre 1918, bez obzira na nacionalnost.

Danas se pridev srpski upotrebljava podjednako i za Srbe i za Srbiju (državu ili teritoriju).


Ljubicin ili Ljubičin

Prisvojni pridev od vlastite imenice Ljubica glasi isključivo Ljubičin.
Isti je slučaj i sa rečima Miličin, Daničin, Stevičin...

Primer:
Ovo je Ljubičina knjiga.


U napred ili unapred

Prema Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna pravilno upotrebljena reč biće unapred.

Primer:
Unapred se radujem našem novom susretu


Musaki ili musaci

Dativ imenica musaka glasi musaki, a ne musaci.

Primer:
Musaki dodati pavlaku ili mleko po želji.


Hidrantna ili hidratantna krema

Prema Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna pravilna reč je hidratantna.

Primer:
Kupila sam odličnu hidratantnu kremu u apoteci.


Kome ili kojem

Obe zamenice imaju isto značenje i mogu se koristiti podjednako, kako se savetuje u Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna.

Primeri:
To je dečko kome mogu da verujem.
To je dečko kojem mogu da verujem.


Sunčičin ili Sunčicin

Prisvojni pridev nastao od vlastite imenice Sunčica glasiće Sunčicin.

Primer:
To je Sunčicina knjiga.


Najviši ili najvišlji

Komparacija prideva visok glasi viši, najviši; a ne višlji, najvišlji.

Primer:
Marko je najviši u razredu.


Pozdravite Mileta ili pozdravite Mila

Ukoliko se osoba zove Mile, pravilno će biti pozdravite Mileta.

Ako je reč o osobi koja se zove Milo, pozdravite Mila.
Isti je slučaj sa imenima Pero, Vlado, Savo, Aco...


Mi se ni ne poznajemo ili mi se i ne poznajemo

Ispred ne, neću, nemoj, nemam oblik ni, niti zamenjuje se sa i.
Dakle, pravilni su izrazi Mi se i ne poznajemo, On to i ne zna, Toliko vremena i nemam.


Zahvaliti ili zafaliti

Kada želimo nekome da kažemo hvala za ono što nam je učinio, koristićemo glagol zahvaliti.
Kada nam nešto nedostaje ili smo ostali bez nečega, onda ćemo koristiti glagol zafaliti.
Ova dva glagola ne treba mešati.

Primeri:
Zahvaljujem Vam se na saradnji.
Baš mi je zafalilo šećera.


Ne plahati ili ne plakati

Glagol koji je u vezi sa imenicom plač, plakanje glasi plakati, a negativan oblik tog glagola je ne plakati.

Primer:
Nemoj plakati.


Pažnjiv ili pažljiv

Reč pažljiv nastala je od reči pažnja, pa će se pravilno i pisati pažljiv.

Primer:
Pažljivo pročitaj svako pitanje na ispitu.


Istambul ili Istanbul

Istanbul će biti pravilnije od Istambul, iako se piše Stambol kada se odnosi na istorijsku odrednicu.

Primer:
Na leto idemo u Istanbul.


Bezkompromisan ili beskompromisan

Pravilno upotrebljena reč je beskompromisan jer u reči dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Primer:
Kada su odluke u pitanju, on je beskompromisan.


Gospođica ili gospođa

Kada mislimo na udatu osobu, onda ćemo je oslovljavati sa gospođo, a kada mislimo na neudatu devojku ili ženu, oslovljavaćemo je sa gospođice.

Primer:
Gospodin i gospođa Petrović su već stigli, a njihove ćerke, gospođice Petrović, još uvek nema.


Triumf ili trijumf

Prema Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna, pravilno upotrebljena reč je trijumf.

Primer:
Naš tim je trijumfovao na ovogodišnjem takmičenju.


Svakodnevnica ili svakodnevica

Pravilno upotrebljena reč je svakodnevica.

Primer:
Ovo je naša svakodnevica.


Šestdeset ili šezdeset

Pravilna će biti upotreba reči šezdeset u kojoj dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti.

Primer:
Imam šezdeset godina.


Od nekud ili odnekud

Kako se insistira u Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna, pravilan je izraz odnekud(a).

Primer:
Čini mi se da se znamo odnekud.


Vi ili Vas

Lična zamenica VI piše se velikim slovom kada se obraćete starijim osobama, nadležnima ili prilikom zvaničnog obraćanja ili upoznavanja.

Primer:
Pozajmiću knjigu od Vas.
Obraćam Vam se povodom...


Linijar ili lenjir

Pravilan je izraz lenjir.

Primer:
Za sledeći čas ponesite šestar i lenjir.