SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA V RAZRED

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA

☼  Vrste reči
     ☼  Imenice
     ☼  Zamenice
     ☼  Pridevi
     ☼  Glagoli
     ☼  Brojevi

☼  Rečenice

☼  Tvorba reči

☼  Služba reči u rečenici
     ☼  Subjekat i predikat
     ☼  Apozicija i atribut
    ☼  Objekat i priloške odredbe

☼  Padeži

Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenljivih  i pet nepromenljivih.
Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste reči su:  predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.

 Imenice

Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.
Imenice
kuća, sestra, škola, učitelj,  sreća, deca, slon, pevanje, ljubav, prvak, drveće, mleko,  šampion, škola, drugovi, lopta, utakmica...

 Zamenice  

Zamenice su promenljive vrste reči kojima zamenjuju  imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.
Zamenice
ja, ti, on,  ko, niko, neko, nešto, svako, moj, ono, moje, tvoje, naše, nečije, koji, onoliko, onakav, takav, nikakav, čiji...

 Pridevi

Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.
Pridevi
plav,  dobar, jak,  mrzovoljan, drveno, školski, kućni, Milanov, bakin, školski, kragujevački, srpski, ruski...

 Glagoli

Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Glagoli
pevati, crtati, slušati, sunčati se, preslišavati se, učiti, voleti, radovati se, spavati, naoblačiti se, fijukati, vejati...

  Brojevi
Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.
Brojevi
jedan, pet, deset, sto, hiljada, milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti, hiljaditi..

 Predlozi

Predlozi su su nepromenljive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje.  Stoje uz imenice i zamenice.
Predlozi
od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod,  između, pored, pre, posle,  osim,  uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog...

Prilozi

Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole.
Prilozi
ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred,  svejedno, levo, desno, blizu,  juče, tek. lako, brzo, malo, zato
 
Uzvici

Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.
Uzvici
jao, joj, oj,  uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac...
 
Rečce

Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.
Rečce
da, ne, valjda, dakle, međutim, samo, jedino, kao, eno, eto, gle, baš, još...
 
Veznici

Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenici, kao i veza između rečenica.
Veznici
i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje.  Ona je izgovorena ili napisana misao. Rečenicom najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

☼ Prema značenju rečenice se dele na:
   obaveštajne,
   upitne,
   uzvične,
   zapovedne i
   željne.

Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama. Na kraju obaveštajnih rečenica nalazi se tačka.
Obaveštajne rečenice
Marko ide u osnovnu školu.
Dečak sluša rok muziku.
Boske trenira odbojku.
Pera je razbio prozor loptom.  
Aleksa je Marijin najbolji drug.
Radnički je novi prvak Srbije.
Naoblačilo se i pašće kiša.

Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica nalazi se upitnik.
Upitne rečenice
Koliko je sati?
Ko je tvoja simpatija?
Imaš li večeras trening?
Da li je Anđela tvoja sestra?  
Kako se osećaš danas?
Voliš li da čitaš?
Šta radiš večeras?

Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.
Uzvične rečenice
Dobio sam peticu!
Ura, pobedili smo!
Pao je sneg!  Pazi, auto!
Danas je divan dan!
Ti si najbolji tata na svetu!
Napred, Radnički!   Hej, ti!
Jao, slomio sam zub!

Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).
Zapovedne rečenice
Dodaj mi olovku.  Stani!
Donesi mi čašu vode.
Zatvori prozor u svojoj sobi.
Izlazi napolje! Ostavi to ovde!
Prestani da plačeš! Sedi dole!
Ne uznemiravaj komšije!
Ne diraj to!  Izlazi napolje!

Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica  se nalaze uzvičnik.
Željne rečenice
Živ bio sto godina!
Sve najbolje u ovoj godini!
Puno sreće na kontrolnom!
Crkni, budalo nepismena!
Neka ti se sve želje ostvare!
Srećno ti bilo sutra!
Proklet bio!
Srećno ti bilo danas!

☼ Prema sastavu rečenice se dele na:
     proste  i
    složene.

Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice. Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat. Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju i još neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.
Prosta neproširena rečenica:   Marko sedi. Hladno je.
Prosta proširena rečenica:   Moj drug Marko sedi na kauču.  Danas je hladno.
Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno  to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.
Složena rečenica:  Marko sedi i razmišlja.  Marko sedi na kauču i misli na tebe.

Na ulicu je istrčala mala devojčica.
On sedi pored jedne devojčice.
Juče sam video devojčicu na ulici.
Rekao je svoju tajnu jednoj devojčici.

Deo  devojčic - uvek ostaje isti.  Menjaju se završeci  -a, -e, -u, -i, itd.

Svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja. Taj stalni, nepromenjivi deo reči naziva se gramatička osnova reči.
Na gramatičku osnovu reči dodaju se nastavci za oblik i nastavci za građu reči.
Promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik.
Deo reči koji se dodaje na gramatičku osnovu reči da bi se dobila nova reč naziva se nastavak za građu reči.

Nastavci za oblik su nastavci za padež, lice i vreme, a nastavci za gradnju reči sufiks i prefiks.
Sufiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se posle reči.
Prefiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se ispred reči.

☼  Prema načinu postanka reči se dele na:
   proste,
   izvedene i
   složene reči.

► Proste reči

Proste reči su reči koje nisu sastaljene od drugih reči, odnosno koje se ne mogu rastaviti na delove.
Proste reči
oko, nos, zub, noga, ruka, glava, kapa, šal, grana, drvo, list, cvet, grad, selo, auto, kamen, zlato, srebro,  krofna, kifla, kolač, torta, jaje, hleb,  sir, đak, dete, drug, ići, naći, pisati, učiti, ljut, brz, star, jak, lud, mlad, zemlja, pesak, voda, njiva, more, sunce, plaža, sok, kafa, konj, zec, kos, torba, bure, školjka, riba, ajkula, zrno, trava,  žito...

► Izvedene reči

Izvedene reči su reči koji nastaju izvođenjem od drugih reči uz pomoć sufiksa.
Izvedene reči
zubar, cvećar, rukavica, glavat, drven, voden, zlatan, kapica, grančica, bratanac, sestrić, seoski, jajast, svetsko, stari, starost, starac, puteljak, putić, putnički, putnik, bombarder, brzina, kraljević, pisamce, mračni, zimski, letnji, ludak, ludost, glumac, crtež, brijač, kućica, kućni, glupost, kiflica, sporost, nogavica, bolesnik, sporost, igrač, igraonica, igrica, učenik, učiteljica...

► Složene reči

Složene reči su reči koje nastaju od drugih reči uz pomoć prefiksa, kao i reči koje su sastavljene od dve ili više prostih reči.
Složene reči
okućnica, napred, naglasak, radoznao, visibaba, rukopis, brzopletost, potpis, dalekovod, dalekovid, nakovanj, zarada, odugovlačiti, oglas, narukvica, praznoveran, odvod, neznanje, zagrada, putopis, izbeljivač, ograda, suncobran, nastava, kliconoša, prenos, toplomer, dugovečno, izvući,  nepoznato, potkovica, pretplata, zaštita raspored, zaokret, brodolom, mladoženja,  bezobrazan...

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje.  Ona je izgovorena ili napisana misao.
Rečenica se sastoji od rečeničnih delova (članova), koji imaju odgovarajuću službu u rečenici.  Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.

Glavni rečenični članovi su:
   subjekat i
   predikat.

Zavisni rečenični članovi su:
   objekat,
   atribut,
   apozicija i
   priloške odredbe.

Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će još članove rečenica imati.  Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši funkciju predikata.

☼  Subjekat

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom.  U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.
Subjekat
Marko je juče bio u Beogradu.
Moja najbolja drugarica je Ana.
Na prozoru vise bele zavese.
On stalno priča o odbojci.
Majci je drago što sam dobro.
Petica je najbolja ocena.
Moj tata ima braon kosu

☼   Predikat

Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Predikat
Maja sluša rok muziku.
Olivera je moja učiteljica.
Pobedili smo Partizan.
Naoblačilo se i pada jaka kiša.
Oni su juče bili nestašni.
Izađi napolje i igraj se.
Prijatelji stalno dolaze kod nas

☼   Objekat

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice.  Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.
Objekat
Sonja čita knjigu.
Stalno razmišljam o izletu.
Marko je slomio prozor.
Baka je unuku ispričala priču
Pas juri mačku.
Aleksa je Ani poklonio cveće.
Mama ih je pohvalila.

☼  Atribut  

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.
Atribut
Pili smo vodu iz bunara.
Maja ima narukvicu od srebra.
Ona visoka devojčica peva.
Crveni telefon je opet zazvonio.
Uže sa broda se pokidalo.
Isprljao sam prugastu košulju.
Torba učitelja je od kože.

☼  Apozicija

Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.
Apozicija
Ana, moja drugarica, lepo igra.
Ivo, Markov drug, trenira fudbal.
Dobio sam loptu od Bože, našeg školskog trenera.
Na Kopaoniku, najvišoj planini u Srbiji, danas nema snega.
Reks, Nedin pas, je bele boje.

☼  Priloške odredbe

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu s predlogom ili bez predloga..
Priloške odredbe
Marko je bio u Nišu.
Sutra  ću kupiti skejt.
Moje biciklu se nalazi iza kuće.
Boske dobro igra odbojku.
Putovali smo juče šest sati.
Nisam bio u školi zbog bolesti.
Uradio sam to bez napora.

Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice,  zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.  
Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.

  Subjekat može biti:
☼  gramatički i
☼  logički subjekat.

Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.
Gramatički subjekat
Milan sutra ide u Beograd.
Ispred kuće raste drvo.
On stalno kasni u školu.
Boske je dobar odbojkaš.
Trinaest  je moj srećen broj.
Na klupi sede neki stariji ljudi.
Glavni grad Srbije je Beograd.
Ja sam najbolji đak u razredu.
Sutra je moj rođendan.
Pet je najbolja ocena.

Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili akuzativu.
Logički subjekat
Nesta blaga, nesta prijatelja.
Dragani se stalno spava.
Vesnu je stid svega.
Nema Marka, nema junaka.
U koloni ga nije više bilo.
Meni je dosadno.
Bilo me je strah u šumi.
Njemu je deset godina.
Majci je milo što sam dobar.
Danas joj je opet loše.


 


Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli.  Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

  Predikat može biti:
☼  glagolski i
☼  imenski predikat.

Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolskioblik razlikuje rod.
Glagolski predikat
Gordan je ustao u devet sati.
Danas smo igrali utakmicu.
Sutra Miša putuje u Indiju.
Seljaci oru svoje njive.
Saša i Alen su otišli kući.
Anđela razmišlja o svemu.
Kiša pada ceo dan.
Naoblačilo se još jutros.
Mraz me štipa za obraze,
Sedi, dole.

Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.
Imenski predikat
Zoran je dobar učenik.
Maja je moja starija sestra.
Nadal je broj jedan u svetu.
Olivera je moja učiteljica.
Papir je pocepan i izgužvan.
Radnički  je šampion
Njena mama je bila teniserka.
Najbolji đak je Milan.
Juče je bilo dosadno u školi.
Boske je odbojkaš.

Pomoćni glagoli su:

JESAM (sam, si, je, smo, ste, su)
HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će)
BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).

Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.

  Prema složenosti predikat se deli na:
☼  prost i
☼  složen predikat.

Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
Prost predikat
On je uporan.
Ana je kupila svesku.

Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola.
U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.
Složen predikat
On mora da bude uporan.
Ana želi da kupi svesku.


 

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica.
Atribut
Pili smo sok od višnje, iz flaše.
Živina iz avlije ne miruje.
Oluja je slomila krilo aviona .
Dobio sam igračku od pliša.
Druga  postava igra sutra.
Obukao sam košulju na pruge.
Jutros je došao Mišin brat.
Nisam bio tu od prošle godine.
Sutra će doći moj drug iz klupe
Anina mama je učiteljica.
Tanja je ubrala šareni cvet i stavila ga u svoj spomenar.
Moj drug Ivo daće mi svoju prošlogodišnju knjigu o sportu i neke knjige o fudbalu.
Neki bogati čovek ima veliku kuću i najbolji automobil.
Marljiv  učenik redovno uči.
Aca je napravio brod od drveta.
Tri glisera su vezana na doku.
Šumori naš  Dunav  plavi.
Mlade voćke su procvetale.
Anes ima crvenu trenerku.
Devojka crne kose ima crvenu šnalu u svojoj kosi.




Službu atributa vrše:
☼  pridevi,
☼  imenice,
☼  zamenice i
☼  brojevi,

Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju i mogu se zameniti pridevom sa istim značenjem.

Primeri imenica u službi atributa:

košulja na pruge ► prugasta košulja
ogrlica od zlata   ►  zlatna ogrlica
torba  učenika   ►  učenikova  torba
uže  sa broda   ►  brodsko uže


 



Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica.
Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član. Apozicija je uvek u istom padežu kao i imenica koju određuje.
Apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zarezima.
Apozicija
Marija, moja sestra od strica, doputovala je u Kragujevac.
Kroz Beograd, naš glavni grad, teku reke Sava i Dunav.
Sutra putujemo na Kopaonik, našu najveću planinu.
Aleksa Šantić, hercegovački pesnik, živeo je u Mostaru.
Milan, Markov najbolji drug, dolazi sutra kod nas.
Vuk Karadžić, tvorac srpske azbuke, rođen je u Tršiću.
Marko Ilić, dečiji lekar, radi uvek subotom popodne.
Bogati rođak, očev stric, ima veliku kuću u Londonu.
Radnički, naš odbojkaški tim, biće ove godine šampion.
Mama mi je kupila skejt, malu igračku, kopiju velikog skejta.
Tornado, vetar razorne snage, javlja se u istočnoj Americi.
Horhe Gates iz Lime, glavnog grada Perua, govori  pet jezika.
Novak Đoković, naš najbolji teniser, nosi Adidas opremu.
Nikad nisam video gajde, neobični narodni instrument.

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja.  Pripada grupi zavisnih rečeničnih članova.

Objekat može biti:
☼  pravi  i
☼  nepravi.

Pravi (bliži) objekat je stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom genitivu.
Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na njega.
Dobija se na pitanja:  koga?  šta?  čega?
Pravi objekat
Ana posprema sobu.
Marko je juče kupio knjigu.
Pas juri mačku po dvorištu.
Sonja će će pozvati Natašu.
Daj mi malo šećera.

Nepravi (dalji) objekat stoji u genitivu, dativu,  akuzativu sa predlogom, instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i  povratne glagole.
Dobija se na pitanja:  kome? čemu?  kome? o čemu?  čime?  čega?  za čime?
Nepravi objekat
Celo jutro maštam o izletu
Uželeo sam se kolača.
On se javio Martini.
Zadovoljni smo uspehom.
Stalno mislim na tebe.
Gordan trči za tobom.

U službi objekta su najčešće imenice i zamenice.  Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. U jednoj rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.
Objekat nikada ne može biti u nominativu i vokativu.


 

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok  ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.

  Priloške odredbe se dele na:
☼  priloška odredba za vreme,
☼  priloška odredba za mesto,
☼  priloška odredba za način,
☼  priloška odredba za količinu,
☼  priloška odredba za uzrok,
☼  priloška odredba za cilj,
☼  priloška odredba za društvo.

U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.

Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kada?
Priloška odredba za vreme prilozi i imenice (sa predlozima):
juče, danas, sutra, nikad, noću, uveče, jutros, nedavno, zimus, danju, posle časa, pre podne, uskoro, na proleće, u jesen, nedeljom, preko dana...

Priloška odredba za  mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: gde?  kuda?  odakle?  dokle?
Priloška odredba za vreme prilozi i imenice (sa predlozima):
juče, danas, sutra, nikad, noću, uveče, jutros, nedavno, zimus, danju, posle časa, pre podne, uskoro, na proleće, u jesen, nedeljom, preko dana...

Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje kako?
Priloška odredba za način prilozi i imenice (sa predlozima):
brzo, dobro, zajedno, veselo, tiho, sa ljubavlju, bez straha, bez napora, sa nestrpljenjem, žustrim rečima, najednom...

Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje koliko?
Priloška odredba za količinu prilozi i imenice (sa predlozima)
mnogo, malo, previše, dosta, nimalo, sedam sati, pet tona, dvadeset metara, sto vekova, deset dana...

Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja  zašto? zbog čega? radi čega?
Priloška odredba za uzrok, cilj prilozi i imenice (sa predlozima):
zato, zbog sestre, zbog bolesti, od straha, od uzbuđenja, radi uspeha, zbog znanja...

Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje s kim?
Priloška odredba za društvo sa sestrom, sa drugovima.

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:
☼  nominativ,
☼  genitiv,
☼  dativ,
☼  akuzativ,
☼  vokativ,
☼  instrumental i
☼  lokativ.

 Nominativ

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno.  
Dobija se na pitanja:  ko? šta?.
U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i  priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.
Nominativ
Marko je došao svojoj kući.
Drvena kapija je otvorena.
On je bio učitelj u našoj školi.
Zovem se Bond, Džejms Bond.
Odjeknulo je kao bomba.
Mišin tata je dobar kao hleb.

 Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo.
Dobija se na pitanja:  (od) koga? (od) čega? čiji?
Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mesto, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.
Genitiv
Iz kuće su izašle dve žene.
Lopta je pala pored linije.
Nisam bio u školi zbog bolesti.
Maja peva od sreće.
Svakog dana idem u grad.
Otac mog druga je advokat.
Popila sam šolju mleka.
Miš se sakrio u korenu hrasta.
U dvorištu škole nije bilo đaka.
Bilo me je strah u šumi.

Osnovna značenja genitiva su:
☼  posesivni ili prisvojni genitiv  (označava čije je nešto, kome pripada).
☼  partitativni ili deoni genitiv  (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...)
☼  ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom,  preko, bez, osim, umesto, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...

  Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu.
Dobija se na pitanja:  kome? čemu?
Dativ
Moja sestra sutra ide frizeru.
Kupio sam mami čokoladu.
Dajte mi malo šećera.
Juče sam ti dao pismo.
Marku je sestra bolesna.
Petar je pošao prema školi.
Ja sam krenuo ka svojoj kući.
Slična je zvezdama na nebu.
Okenuo se Ani i osmehnuo se.
Uzeo joj je obe knjige.

Upotrebljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odredba za mesto i logički subjekat.
Predlozi za dativ:  ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

 Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto.
Dobija se na pitanja:  koga? šta?
Akuzativ
Kupio sam mali skejt.
Svako jutro ustajem rano.
Pročitao sam celu knjigu.
Popeli su se uz planinu.
Moj rođendan je u sredu.
Ispričao je priču kroz suze.
Sreo sam našeg učitelja juče.
Kuća je ličila na dvorac.
Oči su mi osetljive na svetlost.
Uz ovo jelo ne treba mi salata. 

Upotrebljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.
Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

 Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje.
Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.
Vokativ
Ana, hoćemo li u grad?
Pravi si heroj, druže!
Hej, Ivane, dođi brzo!
Dobar dan, nastavniče.
Uroše, skolni noge sa stola.
Nemoj sine, trčati tako brzo

 Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad.
Dobija se na pitanja: s kime? čime?
Instrumental
Putovali smo vozom.
Idem sa prijateljima u bioskop.
Subotom uvek imam trening.
Hodala je brzim koracima.
Moj tata se bavi trgovinom.
Lopta je pod stolom.
Bio je u Americi godinama.
Otišla je sa osmehom za njim.

Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).
Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za

 Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori.  
Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu.
Lokativ
Knjiga iz istorije leži na stolu.
Deca se igraju u dvorištu.
Pokazao mi je dokaze o krađi.
Prepoznao sam ga po koraku.
Farmacija je pri medicini.
Avion je nestao je u oblaku.
Marko često priča o njemu.
Uvek imaj knjigu pri ruci.

Uvek se upotrebljava sa predlozima.
Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u