Sidro
FORUM JE ZATVORENOG TIPA

Join the forum, it's quick and easy

Sidro
FORUM JE ZATVORENOG TIPA
Sidro
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 11:27 am

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA    
     

             
☼  Tvorba reči
☼  Glasovi
☼  Jednačenje suglasnika po zvučnosti
☼  Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
☼  Jotovanje
☼  Nepostojano A
☼  Palatalizacija
☼  Sibilarzacija
☼  Gubljenje suglasnika
☼  Prelazak L u O
☼  Asimilacija i sažimanje samoglasnika
☼  Pridevske zamenice
☼  Podela glagolskih oblika
☼  Prezent
☼  Perfekat  
☼  Pluskvamperfekat
☼  Imperfekat
☼  Aorist
☼  Imperativ  
☼  Potencijal
☼  Futur I,  Futuri II
☼  Glagolski prilozi (sadašnji, prošli)


Poslednji izmenio Admin dana Ned Maj 03, 2015 12:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 11:42 am

TVORBA REČI


U petom razredu smo naučili da svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i padežu i da se taj nepromenjivi deo reči naziva gramatička osnova reči.
Naučili smo da se promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik i da se on razlikuje od nastavaka za građu reči.
Saznali smo da neke reči nastaju od drugih reči i da se taj proces naziva tvorba ili građenje reči, kao i to da reči nastale od drugih reči mogu biti izvedene ili složene reči,  a da se one reči koje nisu nastale od drugih reči nazivaju prostim rečima.


Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu reči.
Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno značenje koje povezuje sve te reči naziva se koren reči.
Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.
Koren reči
novost, glasač, listić, zubar, mladost, bojica, provetriti, odrediti, uloviti, raspored,  rukavica, slatkiš, izrađivati, sanjati,  pisac, igraonica...


Primeri porodica reči:
1.  rodbina, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod, preporod, rođendan.
2. star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, starinarnica
3. voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer
4. vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik,voditelj, odvod

Napomena:  U reči rođendan slovo d je zbog glasovne promene prešlo u đ.  Koren reči prve porodice reči je rod, druge porodice star, a treće i četvrte vod.


 Tvorbeni procesi


Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.
Izvođenje imenica
Imenice se mogu izvoditi dodavanjem sufiksa na osnove drugih imenica, kao i na osnove glagola i prideva.

U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje reči - sufiks i na taj način nastaje nova reč.
Sufiksi u srpskoj jeziku su:  -ar, -ač, -telj, -ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost,  -kast, -lo, -oća, -ota...

Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.
Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks.

Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč nastala. Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno značenje.
Razliku između tvorbene i gramatičke osnove reči čemo najbolje razumeti preko reči na sledečem primeru reči učiteljica
jednina: učiteljica (učiteljic-a)
množina: učiteljice (učiteljic-e)

Promena po padežima u jednini i množini:
učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i,  učiteljic-u, učiteljic-om...    
učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...

Gramatička osnova reči je učiteljic, a na nju su dodati nastavci za oblik.
Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka -ica na reč učitelj.  
Tvorbena osnova reči učiteljica je učitelj.  
Reči učitelj i učiteljica pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je kao i kod drugih reči iz ove porodice (učenik, naučnik, učeno, učenje....)

Izvedenice sa sufiksom  -AR
pekar, lekar, čuvar, mesar, dimnjačar, apotekar, zlatar, zubar, obućar,  stolar...

Izvedenice sa sufiksom  -AČ
trk, predav, čist, svir, igr, pev, udar, lož, pripoved, držč, nos...

Izvedenice sa sufiksom -TELJ
učitelj, prijattelj, snimatelj, reditelj, voditelj, roditelj...

Izvedenice sa sufiksom -ICA
šoljica, pevačica učiteljica, košarkašica, ručica, kućica...

Izvedenice sa sufiksom -IĆ
cvet, prut, grad, dečač, češlj, prvač, aut

sufiksi: -AC, -AK, -LAC, -TAK
krevetac, studenac, prvak, ludak, čitalac, rukovodilac, početak, napitak

sufiksi: - KA, -INA, -INJA, -OST
muzičarka, lekarka, brzina, daljina, pesnikinja, čudakinja, hrabrost, bogatost...

sufiksi: -CE, -LO, -OĆA, -OTA
ogledalce, odelce, sanjalo, strašilo, mirnoća, masnoća, lepota, strahota

Izvođenje prideva
Pridevi se mogu izvoditi dodavanjem sufiksa na osnove drugih prideva, kao i na osnove imenica i glagola.

sufiksi: -SKI, -KAST, -AST, -AV
gradski, školski, crvenkast, svilenkast, okruglast, blistav

sufiksi: -IT, -IN, -OV, -EV, -AT
istinit, ljutit, sestrin, mamin, Markov, sololov, stričev, pevečev, nosat, krilat, ogoljen

Izvođenje glagola
Glagoli nesvršenog vida izvedeni od svršenih glagola

zadavati, dospevati, umivati

Glagoli svršenog vida izvedeni od  nesvršenih glagola
viknuti, zamahnuti, skinuti


☼  Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.

U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim slučajevima dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.
Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne reči. Ti nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.

Složene reči
Reči nastale slaganjem
vinograd, krempita, jugoistok, brodolom, dalekovod, crnokos
Reči sa prefiksom
prašuma, nevolja, dohvatiti, sakupiti, odvod, prosed, iz
vod



ZAPAMTI!



Koren reći je zajednički deo reči za celu porodicu reči
 Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.
 Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.
 Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.
 Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa
 Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči
 Izvedene reči ne mogu imati prefiks.
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 12:25 pm

GLASOVI


Glas je najmanja jedinica govora. Pisani znak za glas je slovo.
U srpskom jeziku postoji 30 glasova i oni se dele na suglasnike (konsonante) i samoglasnike (vokale).
Samoglasnici su zvučni, nelokalizovani i slogotvorni glasovi. Prilikom izgovora  samoglasnika vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, glasne žice trepere i stvara se ton, pa zato spadaju u zvučne glasove.  U nelokalizovane glasove spadaju jer se ne može odrediti mjesto njihovog nastanka u govornom aparatu, a slogotvorni su jer su nosioci sloga u rečima.
U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: A, O, E, I, U

Suglasnici su neslogotvorni (osim suglasnika r) i lokalizovani glasovi. Suglasnici nisu nosioci sloga, pa su zato neslogotvorni glasovi, a u lokalizovane glasove spadaju jer se uvek može odrediti mesto njihovog nastanka u usnoj duplji. Prilikom izgovora suglasnika vazdušna struja nailazi na prepreku ili delimično nailazi na prepreku. Kada vazdušna struja nailazi na prepreku čuju se šumovi i ti suglasnici spadaju u šumne suglasnike.

Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni šumni suglasnici.
Kada vazdušna struja delemično nailazi na prepreku čuju se tonovi praćeni šumom i ti suglasnici spadaju u sonante. Svi sonanti su zvučni suglasnici.

U srpskom jeziku postoji 25 suglasnika i od toga su 17 šumni suglasnici i 8 sonanti. Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni. Postoji 7 parova zvučnih i bezvučnih šumnih suglasnika, a samo tri bezvučna šumna suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.

Šumni zvučni suglasnici:       B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž,
Šumni bezvučni suglasnici:  P, T, K, Ć, Š, S, Č,  F, H, C
Sonanti (svi su zvučni):   V, R, L, J, M, N, NJ, LJ


  Podela suglasnika prema mestu nastanka:

☼  usneni (izgovaraju se uz učešće usana).  
Dele se na dvousnene: B, P, M (učestvuju obe usne)
i usneno-zubne:  F, V (učestvuju usne i zubi)
☼  zubni:  D, T, C, Z, S (pri izgovoru jezik dodiruje zube)
☼  alveolarni ili nadzubni:  N, L, R (jezik dodiruje alveole)
☼  prednjonepčani:  Dž, Č, Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, J (jezik dodiruje prednje nepce)
☼  zadnjonepčani:  K, G, H (jezik dodiruje zadnje nepce)


 
SLOG


Slog je skup glasova  (ili samo jedan glas) koji izgovaramo jednim otvaranjem usta.
Slogotvorni glasovi su samoglasnici A, E, I , O, U i suglasnik R,
Granica sloga može biti i iza suglasnika i iza samoglasnika.



Primeri sa testa:

1. U datim rečima šumne zvučne suglasnike zameni njihovim parnjakom da se dobije nova reč
DEDA - TETA
BITI - PITI
TUĐI - TUĆI
ZOVA - SOVA
GORA - KORA
ČEDA - ČETA

2. Zameni sonante jednim od tri šumna suglasnika bez parnjaka da se dobije nova reč
VODA - HODA
BORA - BOCA
NIT- HIT
JEO - CEO
RIKA - CIKA
VAZA - FAZA

3. Podvuci bezvučne usnene suglasnike
PREBRANAC
VRTIREPKA
PROBIRAČ
CRVENKAPA
PROFITABILAN

4. Podvuci sve aveolarne (nadzubne) suglasnike
PARIZ JE NAJLEPŠI GRAD

5. Podvuci prednjonepčane i usnene saonante
MINA JE VRLO LJUBAZNA

6. U datoj rečenici podvuci reč u kojoj se nalaze nadzubni, usneni i prednjonepčani suglasnik.
NAJGLASNIJI NA VESELJU BILI SU MLAĐI
M - usneni suglasnik
L - nadzubni suglasnik
Đ - prednjonepčani suglasnik
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 12:37 pm

JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO ZVUČNOSTI


Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u reči, jedan pored drugog, nađu šumni suglasnici koji se razlikuju po zvučnosti. Tada se prvi suglasnik jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom, tako što se on zamenjuje svojim zvučnim odnosno bezvučnim parnjakom.
Zvučni  suglasnici      B  D  G  Z  Ž  Đ  Dž  -  -  -
Bezvučni suglasnici   P  T  K  S  Š  Ć  Č  C  F  H
Bezvučni suglasnici F, H, C nemaju svog zvučnog parnjaka, pa nema promene kada se oni nađu ispred zvučnog suglasnika (Vrhbosna, Salihbegović).
Promena zvučnog šumnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.

 Primeri obezvučavanja:

☼   B prelazi u  P:  vrabac – vrapci, kobac – kopci,  ljubak – ljupka
☼   D prelazi u  T:  gladak – glatka,  pod + predsednik –  potpredsednik,  
☼   Z prelazi u  S:  nizak – niska, blizak – bliska, rezak – reska,
☼   Ž prelazi u  Š:  tronožac – tronošca, lažac – lašca, težak – teška,
☼  Đ prelazi u  Ć:  Bogovađa – Bogovaćki, rođak – roćko, riđ – rićkast
☼  G prelazi u  K:  drugo – drukčije, svakidašnji – svagdašnji


Obezvzučavanje
B prelazi u P
šibati - šipka
golub - golupčić
galeb - galepčić
hleb - hlepčić
poljubac - poljupci, poljupčić
miroljubac - miroljupci
stubac - stupci
rubac - rupci
ždrebac - ždrepci
Srbin - srpski, srpstvo
Štrbac - Štrpcu
Šabac - Šapcu, Šapčanin
Arabija - arapski
ob + hoditi - ophoditi

D prelazi u T
poredak - poretka
pregradak - pregratka
redak - retka
sladak - slatka
pod + hraniti - pothraniti
pod + kratiti - potkratiti
od + hraniti - othraniti
od + pevati - otpevati
od + cepiti - otcepiti
od + ploviti - otploviti
od + kucati - otkucati
pred + kosovski - pretkosovski
pred + postaviti - pretpostaviti

Z prelazi u S
mrzak - mrska
drzak - drska
iz + cureti - iscureti
iz + pisati - ispisati
iz + hraniti - ishraniti, ishrana
raz + podeliti - raspodeliti
raz + formirati - rasformirati
bez + konačan - beskonačan
bez + kraja - beskrajan

Ž prelazi u Š
beležiti - beleška
držati - drška
križati - kriška
snežni - sneško[/b]


Promena bezvučnog šumnog suglasnika u zvučni naziva se ozvvučavanje.

 Primeri ozvučavanja:
☼  P prelazi u  B:  top – tobdžija
☼  T prelazi u  D:  svat – svadba, ploviti – plovidba,  primetiti – primedba
☼  S prelazi u  Z:  s + gurati – zgurati, s + bogom – zbogom
☼  Š prelazi u  Ž:  za + dušu – zadužbina
☼  Č prelazi u DŽ: svedočiti – svedodžba, vrač – vradžbina,
☼  K prelazi u G: burek – buregdžinica

Ozvučavanje
T prelazi u D
seliti se – selidba
prositi - prosidba
ženiti se  - ženidba
veriti se - veridba
kositi - kosidba
pleniti - plenidba

Č prelazi u
naručiti - narudžbenica
poručiti - porudžbenica





ODSTUPANJA OD JEDNAČENJA SUGLASNIKA PO ZVUČNOSTI


Jednačenje suglasnika po zvučnosti u govoru se odvija uvek, ali u pisanju ima izuzetaka, tako da ne pišemo uvek onako kao što govorimo.
Odstupanja od jednačenja suglasnika po zvučnosti nastaje u sledećim slučajevima:

☼   kada se zvučni suglasnik  D nađe ispred bezvučnih suglasnika S i Š
predsoblje, predstava, podsvest, presdednik, podstanar, podstanica, predstojeći, gradski, sudski, brodski, odsustvo, podsetiti, podsmejavati, odšteta, odšetati,  odštampati, podšišati, odškrinuti, podšiti, predškolski,

☼  kada se zvučni suglasnik  Đ nađe ispred bezvučnog suglasnika S
vođstvo

☼  u složenim rečima kada bi se jednačenjem dobila dva ista suglasnika
podtačka, subpolaran, predtakmičenje, podtekst, predturska,  odtok, podtip, postdiplomac,  

☼  u složenim rečima sa prefiksima iznad i ispod
iznadprosečan, ispodprosečan, iznadkoličinski, ispodkoličinski

☼  u složenim rečima stranog porekla
dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster, transgresija, jurisdikcija, politbiro, štrajkbreher, adherencija, disgresija

☼  u vlastitim imenicama stranog porekla
Potsdam, Pitsburg, Vašington, Hongkong, Tbilisi, Jangce, Redford, Gibson, Mekdonald,  Rascvetnikov, Velington, Švedska

☼  u ličnim imenima bošnjačkog naroda Edhem, Midhad, Subhija
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 12:55 pm

JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO MESTU NASTANKA (TVORBE)



Jednačenje suglasnika po mestu nastanka (izgovora ili tvorbe) je glasovna promena u kojoj:

☼  zubni suglasnici  S i  Z, kada se nađu ispred prednjonepčanih suglasnika Đ, Ć, DŽ, Č, LJ, NJ, Š i Ž , prelaze u prednjonepčane suglasnike Š i Ž.

snalaziti se – snalaz + ljiv –  snalažljiv
nositi – nos + nja – nošnja


☼  nadzubni sonant  N ispred dvousnenih suglasnika B i P prelazu u M.

zelen + bać –  zelembać

☼  šumni suglasnik H ispred Č i Ć suglasnika B prelazu u Š.

orah + čić – oraščić

Često u rečima u kojima je izvršeno jednačenje suglasnika po mestu nastanka (tvorbe) izvršene su i druge glasovne promene:

☼  Jednačenje suglasnika po zvučnosti vrši se pre jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe).
obraz + čić – obrasčić (jednačenje suglasnika po zvučnosti)  – obraščić (jednačenje suglasnka po mestu tvorbe)
iz + ćuškati  – isćuškati (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – iščuškati (jednačenje po mestu tvorbe)

☼  Do gubljenja suglasnika najčešće dolazi posle jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)  
bez + žični –  bežžični (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe) – bežični  (gubljenje suglasnika)
iz + šarati – isšarati  (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – iššarati (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe – išarati (gubljenje suglasnika)

☼  Jotovanje se vrši pre jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)
radost + ju –  radosću (jotovanje) – radošću (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe)
list + je – lisće (jotovanje) – lišće (jednaćenje suglasnika po mestu tvorbe)



 
ODSTUPANJA OD JEDNAČENJA SUGLASNIKA


Odstupanja od jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe) nastaje u sledećim slučajevima:

☼   kada se suglasnici  S i Z nađu ispred suglasnika Lj i Nj u složenim rečima (složenicama) u kojima  se prvi deo složenice završava suglasnicima  S i Z, a drugi  deo složenice počinje suglasnicima Lj i Nj.
razljutiti, izljubiti, posljednji, iznjihati, iznjuškati, sljuštiti

☼   u složenicama u kojima se prvi deo reči složenice završava sa nadzubnim suglasnikom N, a drugi deo složenice počinje sa dvousnenim suglasnicima B i P.
jedan + put – jedanput
stran + putnica – stranputnica
crven + perka – crvenperka
van + bračni – vanbračni
masken + bal – maskenbal


Ova pravila ne važe za reči stranog porekla i često se prave greške u njihovom pisanju.
Strane reči se pravilno pišu ovako: implus, implusivan, simbol, imperija, imperator, impresija, bombonjera,  bombona, pomfrit, imperfekat



Još primera


S prelazi u Š
prositi – pros + nja – prošnja
pas – pas + če – pašče
ne donositi – nedonošče
s + ćućuriti – šćućuriti

Z prelazi u Ž
mrzeti – mrz + nja – mržnja
čeznuti – čez + nja – čežnja
voziti –  voz + nja –  vožnja
paziti – paz + nja – pažnja
paziti – paz + ljiv – pažljiv
iz + džikljati – iždžikljati

N prelazi u M
odbrana – odbrambeni
prehrana – prehrambeni
stan – stambeni


H prelazi u Š
prah – prah + čić –  praščić
trbuh – trbuh+ čić – trbuščić
drhtati – drh + ćem – dršćem

Primeri u kojima je izvršeno više glasovnih promena

raz + češljati  rasčešljati (jednačenje po zvučnosti) – raščešljati (jednačenje po mestu tvorbe)
raz + čistiti  rasčistiti (jednačenje po zvučnosti) – raščistiti (jednačenje po mestu tvorbe)
iz + čupati isčupati (jednačenje po zvučnosti) – iščupati (jednačenje po mestu tvorbe)
grozd + je – grozđe (jotovanje)  – grožđe (jedn. po mestu tvorbe
mast + jumasću (jotovanje) – mašću (jedn.  po mestu tvorbe)
gost + ja gosća (jotovanje) – gošća (jedn.  po mestu tvorbe
raz + širiti  rasširiti (jednačenje po zvučnosti) – rašširiti (jednačenje po mestu tvorbe) – raširiti (gubljenje suglasnika)
bolest + ljiv bolestljiv - bolešljiv (gubljenje sugl. i jednačenje po mestu tvorbe)
zamisliti zamišljen (jotovanje i jednačenje po mestu tvorbe)
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 1:06 pm

JOTOVANJE


Jotovanje je glasovna promena u kojoj se sonant J spaja sa suglasnicima ispred sebe, koji nisu prednjonepčani (Z, S, D, T, N, L, K G, H) i na taj način daje prednjonepčane suglasnike (Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, Č).
Kada se sonant J nađe ispred usnenih suglasnika B, P, V, M ne stapa se sa njima, već prelazi u samoglasnik LJ, pa dobijamo grupe BLJ, PLJ, MLJ i VLJ:
 
Jotovanje se javlja u sledećim slučajevima:

☼  Komperativ prideva
crn + JI crnJI – crnji
tih+ JItihJI – tiši

☼  Prezent  pojedinih glagola
vezati – vez + jem – vezjem – vežem
hramati – hram + jem – hramjem – HRAMLJEM

Kod glagola čija se prezentska osnova završava na K, G, H,  ako glagol ostaje nepromenjen u III licu množine prezenta (JA pečem – ONI peku) izvršena je palatalizacija.  U ostalim  slučajevima vrši se  jotovanje. (JA stružem – ONI stružu)

☼  Trpni pridev pojedinih glagola
voleti – vol+ jen – voljen
goniti – gon+ jen – gonjen

☼  Instrumental jednine imenica ženskog roda koje se završavaju na suglasnik
glad – glad+ ju – glađu
ljubav – ljubav + ju – ljubavlju

☼  U izvedenim rečima
cvet – cvet + je – cveće
krava – krav + ji – kravlji
čitati  – čitan + je – čitanje

   Primeri reči u kojima je izvršeno više glasovnih promena

ISITNJEN  (jednačenje suglasnika po zvučnosti, gubitak suglasnika, jotovanje)
iz + sitniti  – izsitniti  – isitniti –  isitn + jen – isitnjen
IŠČAŠENJE (jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, jotovanje)
iz + čašiti  – izčašiti  – ižčašiti –  iščašiti – iščašenje
GOŠĆA (jotovanje, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe)
gost + ja – gostja – gosća –  gošća


 
PAŽNJA


Obrati pažnju na komparativa prideva kod kojih se vrlo često greši.
strog + JI –  stroži  (NE strožiji)
besan + JI – bešnji  (NE besniji)
tesan + JI – tešnji  (NE tesniji)
visok + JI – viši  (NE visočiji)



Još primera...


Komperativ prideva
* grub +JI – grubJI – GRUBLJI
* glup +JI – glupJI – GLUPLJI
* debeo +JI – gdebJI – DEBLJI
* blag+ JI – blagJI – BLAŽI
* drag+ JI – drazJI – DRAŽI
* brz + JI – brzJI – BRŽI
* uzak+ JI – uzJI – UŽI
* tvrd + JI – tvrdJI – TVRĐI
* bled + JI – bledJI – BLEĐI
* ljut + JI – ljutJI – LJUĆI
* suv + JI – suvJI – SUVLJI
* jak + JI – jakJI – JAČI
* beo+ JI – belJI – BELJI
* tanak + JI – tanJI – TANJI
* sladak + JI – sladJI – SLAĐI

Prezent glagola
* mahati – mahjem – MAŠEM
* pisati – pisjem – PIŠEM
* plakati – plakjem – PLAČEM
* vikati – mahjem – VIČEM
* klicati – klicjem – KLIČEM

Trpni pridev
* nositi – nosjen – NOŠEN
* kositi– kosjen – KOŠEN
* moliti – moljen – MOLJEN
* lomiti – lomljen – LOMLJEN
* roditi – rodjen – ROĐEN
* graditi – gradjen – GRAĐEN
* hraniti – hranjen – HRANJEN
* platiti – platjen – PLAĆEN

Instrumental imenica
* mladost – MLADOŠĆU
* radost - RADOŠĆU
* mast - MAŠĆU
* misao – MIŠLJU
* smrt –  SMRĆU
* krv –  KRVLJU
* so –  SOLJU

Izvedene reči
* pile –  PILEĆI
* govedo –  GOVEĐI
* list –  LIŠĆE
* prut –  PRUĆE
* grm –  GRMLJE
* grozd –  GROŽĐE
* koren –  KORENJE
* kamen   –  KAMENJE
* zdrav  –  ZDRAVLJE
* grob –  GROBLJE
* ostrvo  –  OSTRVLJE
* pisati –  PISANJE
* pevati – PEVANJE
* crtati –  CRTANJE
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 1:24 pm

NEPOSTOJANO A


Nepostojano A u srpskom jeziku ima dvoznačnu ulogu. Ono označava:
a) sam glas A i
b) glasovnu  promenu.
Glasovna promena Nepostojano A je promena koja nastaje kada se  samoglasnik A u nekim rečima i oblicima reči izgubi, pa se opet pojavljuje u drugim oblicima istih reči.
 
Nepostojano A se pojavljuje u sledećim slučajevima:

☼  Nominativ jednine i genitiv množine imenica muškog roda
borac (nominativ jednine, nepostojano A se pojavljuje kao glas u osnovnom obliku reči) –  borci (nominativ množine, izvršena je glasovna promena Nepostojano A u kojoj dolazi do gubljenja samoglasnika A) –  boraca (genitiv množine, izvršena je glasovna promena Nepostojano A pri kojoj dolazi do ponovnog pojavljivanja samoglasnika A)

 Genitiv množine imenica ženskog roda
daska (nominativ jednine) – daske (nominativ množine) –  dasaka (genitiv množine, izvršena je glasovna promena nepostojano A pri kojoj dolazi do  pojavljivanja samoglasnika A u reči)

☼  Genitiv množine imenica srednjeg roda
staklo (nominativ jednine) – stakla (nominativ množine) –  stakala (genitiv množine, izvršena je glasovna promena nepostojano A pri kojoj dolazi do  pojavljivanja samoglasnika A u reči)

☼  Nominativ jednine prideva muškog roda
dobar (nominativ jednine prideva muškog roda) – dobri (nominativ množine prideva muškog roda, izvršena je glasovna promena nepostojano A u kojoj dolazi do gubljenja samoglasnika A) –  dobra (nominativ jednine prideva ženskog roda, izvršena je glasovna promena Nepostojano A pri kojoj dolazi do  gubljenja samoglasnika A)

☼  Nominativ pridevske zamenice muškog roda
takav (nominativ jednine zamenice muškog roda, nepostojano A se pojavljuje kao glas u osnovnom obliku reči) – takvi (nominativ množine zamenice muškog roda, izvršena je glasovna promena nepostojano A u kojoj dolazi do gubljenja samoglasnika A) –  takva (nominativ jednine prideva ženskog roda, izvršena je glasovna promena Nepostojano A pri kojoj dolazi do  gubljenja samoglasnika A)

☼  Prošlo vreme glagola
mogao (nepostojano A se pojavljuje kao glas u osnovnom obliku reči) – mogli (izvršena je glasovna promena nepostojano A u kojoj dolazi do gubljenja samoglasnika A) – mogli (izvršena je glasovna promena Nepostojano A u kojoj dolazi do gubljenja samoglasnika A)

☼  Predlozi
s – s(a), k – k(a), niz – niz(a), kroz – kroz(a)

   Primeri sa više glasovnih promena

čitalac – čitaoci, rukovodilac – rukovodioci,  žetelac – žeteoci,  kotao – kotlovi, ugao – uglovi, trougao –  trouglovi, misao – misli,  posao – poslovi  (prelazak L u O,  nepostojano A)
vrabac – vrapci, kobac – kopci, gibak – gipka, redak –  retka, mrzak –  mrska gladak – glatka, Šabac – Šapca, ulazak – ulasci, staklorezac – stakloresci (jednačenje suglasnika po zvučnosti,  nepostojano A)
zadatak – zadaci, gubitak – gubici,  dobitak – dobici, imetak – imeci (nepostojano A, gubljenje suglasnika, sibilarizacija)

  IZUZECI
manijak – manijaci, junak – junaci,  kandidat – kandidati,  aparat – aparati, kanal – kanali,  vršnjak – vršnjaci, kajmak – kajmaci, zemljak – zemljaci


Još primera...


Imenice muškog roda
momak – momci –  momaka
oslonac – oslonci –  oslonaca
boravak – boravci – boravaka
ustanak – ustanci – ustanaka
početak – počeci –  početaka
potomak – potomci – potomaka
konac – konci– konaca
oganj – ognji – oganja
vijak – vijci – vijaka
san – sni – snova
hitac – hici – hitaca
kapak – kapci – kapaka
pisac – pisca – pisaca
svitac – svici – svitaca
devojčurak – devojčurci –devojčuraka,
utorak – utorci – utoraka
Setembar – Septembra
Decembar  – Decembra
Orašac – Orašca
Otočac – Otočca
Venčac – Venčca

Imenice ženskog roda
sestre - sestara
bačve – bačava
greške – grešaka,
usna – usana
mačka – mačaka
ovce – ovaca
lutke – lutaka
sveska - svezaka

Imenice srednjeg roda
svetlo – svetla – svetala,
sedlo – sedla – sedala
pismo – pisma – pisama

Pridevi
pametan – pametni – pametna
razuman – razumni – razumna
osećajan – osećajni – osećajna
bolestan – bolesni – bolesna
bučan – bučni – bučna
mrtav – mrtvi – mrtva
šupalj – šuplji – šuplja
drzak –  drski – drska,
mrzak – mrski - mrska,

Glagoli
ao – išli – išla
pošao– pošli – pošla
legao – legli – legla,
digao – digli – digla
stigao – stigli – stigla
rekao – rekli – rekla
tresao – tresli – tresla
ispekao – ispekli – ispekla

Pridevske zamenice
sav – svi– sva
kakav – kakvi – kakva
ikakav – ikakvi – ikakva
nikakav – nikakvi – nikakva
svakakav – svakakvi – svakakva
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 6:11 pm

PALATALIZACIJA


Palatalizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G i H, ispred samoglasnika E, I  ili A prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š.

  Palatalizacija se javlja u  sledećim slučajevima:

☼  Vokativ jednine imenica muškog roda koje se završavaju na K, G, H
junak – junače, vrag  – vraže, duh – duše

☼  Prezent glagola čija se tvorbena osnova završava na K, G, H
peći – pečem – peku, teći – tečem – teku, moći – možeš – mogu

☼  Pri građenju reči čija se tvorbena osnova završava na K, G, H
pridevi: povući – povučen, mrak – mtraćan, strah – strašan
imenice: junak – junačina, krug  –  kružić, prah – prašina, oko – oči
glagoli: muka – mučiti, trag  –  tražiti, prah – prašiti

  U rezultate palatalizacije spadaju i promena samoglasnika C u Č i  Z u Ž
knez – kneževi, stric – stričevi,  vitez – viteže, zec – zečevi, palac – palčevi, lovac – lovče, mesec – meseče, ulica –- uličica, ptica –  ptičica –  ptičurina,  lisica – lisičina,  boca  – bočica,  žica – žičica, deca – dečica, letimice – letimičan,  

   Primeri reči u kojima je izvršeno više glasovnih promena
mrak – mračna, dah – dašci, tuga – tužna (palatalizaija,  nepostojano A)
vrabac – vrapče, daska – daščica, liska – liščica, koska – koščica,  rasprašiti (raz*prah*iti) (jednačenje suglasnika po zvučnosti,  palatalizacija)
 

IZUZECI


Do palatalizacije ne dolazi u sledećim slučajevima:
☼  prisvojni pridev nastali od ličnih imena koja se završavaju na -KA i -GA
Lenka – Lenkin, Olga – Olgin, Senka – Senkin

☼  reči kod kojih bi se palatalizacijom izgubio njihov pravi smisao
baka – bakin, snaha – snahin, zeko – zekin, deka – dekin, sluga – slugin, kocka – kockica, tačka – tačkica, pega – pegica, mačka – mačkica, buha – buhica, kolega – koleginica, dug – dugi



  ZAPAMTI!


☼  Kod ličnih imena koja se završavaju na -ICA prilikom pravljenja prisvojnih prideva vrši se palatalizacija i C prelazi u Č.
Milica – Miličin, Slavica – Slavičin, Dušica – Dušičin, Novica – Novičin
☼  Palatalizacija je izvršena u prezentu glagola čija se prezentska osnova završava na K, G i H samo ako je glagol u III lice množine ostao nepromenjen. U ostalim  slučajevima nastala je glasovna promena jotovanje.

PALATALIZACIJA:  JA pečem – ONI peku, JA[/b] tečem – ONI teku
JOTOVANJE:  JA mašem –ONI mašu, JA stružem – ONI stružu



Još....

Vokativ
siromah – siromaše
Predrag – Predraže
momak – momče
putnik – putniče
radnik – radniče
seljak – seljače
okrug – okruže
drug – druže
vrag – vraže
mraz – mraže
vuk – vuče
đak – đače
beg – beže

Izvedenice
čovek – čovečuljak
momak – momčić
majka – majčica
muka – mučenik
kašika – kašičica
knjiga – knjižara
muha – mušica
sneg – snežina
prah – prašina
drug – družina
prah – prašak
noga – nožica
slika – sličica
ruka – ručica
zrak – zračić
dah – dašak
krug – kružić
dug – dužina
đak – đačić
rak – račić
lek  – lečiti
tok – točiti
uho – uši
Danica – Daničin
Olgica – Olgičin
Verica – Veričin
Perica – Peričin

Prezent glagola
povući – povučem  – povuku
izvući – izvučem – izvuku
obući – obučem – obuku,
seći – sečem – seku
vući – vučem – vuku,
tući – tučem – tuku,
peči -   pečem - peku
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 6:17 pm

SIBILARIZACIJA


Sibilarizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G i H, ispred samoglasnika E i I prelaze u zubne suglasnike C, Z, S.

  Sibilarizacija se javlja u  sledećim slučajevima:

☼   Množina imenica muškog roda
junak – junaci, okrug  – okruzi, orah – orasi

☼   Lokativ i dativ imenica ženskog roda
ruka – ruci, noga – nozi, svrha – svrsi

☼   Imperativ glagola
peći – peci, pomagati  –  pomozi

   Primeri reči u kojima je izvršeno više glasovnih promena
zadaci, gubici, napici (sibilarizacija, nepostojano A, gubitak suglasnika)
pronalasci, stakloresci, odlasci (sibilarizacija, nepostojano A, jednačenje suglasnika po zvučnosti )




  IZUZECI


Do sibilarizacije ne dolazi u sledećim slučajevima:
☼   reči kod kojih bi se sibilarizacijom izgubio njen pravi smisao
liga – ligi, kuga – kugi, aga – agi, seka – seki, meštanka – meštanki, sluga – slugi, snaha – snahi, psiha – psihi, baka – baki,   frizerka – frizerki, bibliotekarka – bibliotekarki, baštovanka – baštovanki, kolega – kolegi, zeka – zeki, deka – deki, klika – kliki, pega – pegi, striko – striki, kuka – kuki, zaliha – zalihi

☼   lična imena u dativu i lokativu
Stanka – Stanki, Draga – Dragi, Ivanka – Ivanki, Vinka –Vinki, Boka – Boki, Meka – Meki, Krka – Krki, Olga – Olgi, Desanka – Desanki, Japanka – Japanki, Bosanka – Bosanki, Užičanka – Užičanki, Slovenka – Slovenki

☼   reči koje se završavaju sa -ČKA, -ĆKA, -CKA:
tačka – tački, mačka – mački, ručka – ručki, zvrčka – zvrčki, zvečka – zvečki, voćka – voćki, mućka – mućki, praćka – praćki, bućka – bućki, kocka – kocki,

☼   reči koje se završavaju sa -NKA, -SKA, -TKA:
crnka – crnki, plavojka – plavojki, maska – maski, freska – freski, guska –guski, daska – daski, pljuska – pljuski, patka – patki, tetka – tetki, četka –četki, pripovjetka – pripovjetki, zagonetka – zagonetki, lutka – lutki, motka -motki

☼   suglasnička grupe ZG i SH:
mazga – mazgi, tezga - tezgi, pasha – pashi

U nekim rečima koja pripadaju ovim grupama sibilarizacija je dozvoljena:
bitka – bitki – bici, kćerka – kćerki – kćerci, maska – maski – masci, Požega – Požegi – Požezi, vojska – vojski –  vojsci, daska – daski –  dasci,


Još primera...


Množina imenica muškog roda
siromah – siromasi
odlomak – odlomci
predlog – predlozi
zemljak – zemljaci
odlomak – odlomci
monah – monasi
propuh – propusi
momak – momci
suprug – supruzi
trening – treninzi
bubreg – bubrezi
kovčeg – kovčezi
miting – mitinzi
putnik – putnici
radnik – radnici
seljak – seljaci
jastuk – jastuci
jastog – jastozi
razlog – razlozi
viking – vikinzi
krčag – krčazi,
nalog – nalozi
korak – koraci
ludak – ludaci
izlog – izlozi
ulog – ulozi
đak – đaci
vuk – vuci

Dativ imenice ženskog roda
supruga – supruzi
devojka – devojci
oznaka – oznaci
baraka – baraci
olovka – olovci
knjiga – knjizi
jaruga – jaruzi
muka – muci
šaka – šaci

Imperativ glagola
preseći –  preseci
podvći –  podvuci
povući –  povuci
izvući – izvuci
obući – obuci
seći – seci
vući – vuci
tući – tuci
leći – lezi
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 6:24 pm

GUBLJENJE SUGLASNIKA


Gubljenje suglasnika je glasovna promjena pri kojoj, kada se nađu jedan pored drugog dva ista ili slična suglasnika, jedan od njih gubi radi lakšeg izgovora.

  Gubljenje suglasnika se javlja u  sledećim slučajevima:
☼  Kada se nađu jedan pored drugog dva ista suglasnika
autobus + ski  – autobusski  – autobuski
od + deliti – oddeliti  – odeliti
bez  + zubi – bezzubi  – bezubi


☼  Kada se suglasnici D i T nađu ispred suglasnika C i
sladoled – sladoleddžija – sladoledžija
zadatak – zadatci – zadaci


☼   Kada se suglasnici D i T nađu u suglasničkim grupama teškim za izgovor
(STN, STLJ, ŠTN, STK, STL)
pozorište – pozorištni – pozorišni
žalost – žalostan – žalostna – žalosna
porastao – porastla – porasla – porasli


   Primeri reči u kojima je izvršeno više glasovnih promena
bolest – bolestljiv – bolesljiv – bolešljiv  (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, gubitak suglasnika)
inat – inatdžija –  inaddžija – inadžija ( jednačenje suglasnika po zvučnosti, gubljenje suglasnika)
bez + žični – bezžični – bežžični – bežični (jednačenje suglasnika po zvučnosti, gubljenje suglasnika)
raz + širiti – razširiti – rasširiti  – rašširiti – raširiti  (jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, gubljenje suglasnika)


 
IZUZECI


Do palatalizacije ne dolazi u sledećim slučajevima:

☼  Superlativ pridjeva koji počinju glasom J:
najjači, najjasniji, najjužniji, najjadniji, najjeftiniji, najjednostavniji

☼  Kod udvajanja suglasničkih grupa:
vannastavni, tridesettrećina, šeststo, šeststogodišnjica, transibirski, otcepiti, potčiniti, otčeppiti, preddržavni, četrdesettrećina, poddijalekt

☼  Reči stranog porekla:
sportistkinja, protestni, telefonistkinja, aoristni, finalistkinja, čelistkinja, kontekstni, kompjutesistkinja, aktivistkinja, pacijentkinja, šahistkinja



Još primera...


* ruski (rus+ski – russki )
* francuski  (francuz + ski – francuzski – poresski )
* kineski (kinez + ski – kinezski – kinesski )
* poreski (porez + ski – porezski – poresski )
* pedeset (pet + deset – petdeset – peddeset )
* oterati (od+ terati – odterati – otterati)
* održati (od+ držati – oddržati)
* isisati (iz+ sisati – izsisati – issisati)
* isitnjen (iz+ sitnjen – izsitnjen – issitnjen)
* išarati (iz+ šarati – izšarati – isšarati – iššarati)
* rašiti (raz+ šiti – razšiti – rasšiti – raššiti)
* bezakonje (bez+ zakonje – bezzakonje)
* izuzeci (izuzetak – izuzetci)
* gubici (gubitak – gubitci)
* podaci (podatak – podaci)
* napici (napitak – napitci)
* svršeci (svršetak – svršetci)
* ostaci (ostatak – ostaci)
* pruci (prutak – prutci)
* luci (lutak – lutci)
* oci (otac– otci)
* leci (letak – letci)
* peci (petak – petci)
* meci (metak – metci)
* sveci (svetac – svetci)
* bolesna (bolest – bolestna)
* slasna (slast – slastna)
* svesna (svest – svestna)
* vrsna (vrstan – vrstna)
* izvrsna (izvrstan – izvrsna)
* izvesna (izvestan – izvestna)
* savesna (savest – savestna)
* radosna (radost – radostna)
* pakosna (pakost – pakostna)
* posna (post – postna)
* časna (čast – častna)
* prsni (prst – prstni)
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 6:33 pm

PRELAZAK L U O


Prelazak L u O je glasovna promena pri kojoj svaki suglasnik L koji se nalazi na kraju sloga prelazi u samoglasnik O. Ova promena se u srpskom jeziku odigrala krajem 16. veka.

  Prelazak L u O se javlja u sledećim slučajevima:

☼  Na kraju radnog glagolskog prideva u muškom rodu jednine
ČITAO – čitali – čitala
ili rečeno jednostavnije - kod prošlog vremena glagola u muškom rodu jednine samoglasnik l koji se nalazi na kraju sloga, uvek prelazi u samoglasnik o  (čitati – čital  – čitao)

☼  U nominativu jednine nekih prideva u muškom rodu
BEO – beli – bela

☼  U nominativu jednine nekih imenica
DEO – delovi – delova

☼  U svim padežima osim nominativa jednine i genitiva množine imenica koje se završavaju na  -LAC
gledalac – GLEDAOCI – gledalaca

☼  U izvedenim imenicama
seliti –  SEOBA, deliti –  DEOBA

   Primeri reči u kojima je izvršeno više glasovnih promena
SMIŠLJAO
(jotovanje, jednačenje sugl. po mestu tvorbe, prelazak L u O)
smisliti – smisljati – smišljati  – smišljao
SPASIOCI, TAOCI (nepostojano A, prelazak L u O)
spasilac – spasioci, talac – taoci



 
IZUZECI


L ne prelazi u O u sledećim slučajevima:
☼  imenica koje se završavaju na -LAC
znalac, strelac, ilegalac

☼  imenice sa samoglasnikom L na kraju sloga
molba , žalba, bolnica, ogledalce, bal, kanal, fudbal, stalno, stol, stolnjak, alka, Milka, Jelka



 
ZAPAMTI!


Prilikom određivanja glasovnih promena u zadatoj reči, uvek tu reč izmenjaj po padežima ili po licima. Na taj način se najlakše uočavaju sve izvršene glasovne promene.


Još primera...


Prošlo vreme
* PISAO – pisali – pisala
* IGRAO – igrali – igrala
* PEVAO – pevali – pevala
* CRTAO – crtali – crtala
* IŠAO – išli – išla
* BIO – bili – bila
* DAO – dali – dala

Nominativ prideva
* VESEO – veseli – vesela
* DEBEO – debeli – debela
* KISEO – kiseli – kisela
* NAGAO – nagli – nagla
* TOPAO – topli – topla
* ZREO – zreli – zrela
* SMEO – smeli – smela
* MIO – mili – mila
* ČIO – čili – čila
* CEO – celi – cela

Nominativ imenica
* PEPEO – pepeli
* UGAO – uglovi
* TROUGAO – trouglovi
* UDEO – udeli
* POSAO – poslovi
* ANĐEO – anđeli
* MISAO – misli
* ZAMISAO – zamisli
* KOTAO – kotlovi
* ORAO – orlovi

Imenice sa nastavkom -LAC
* STVARALAC – stvaraoci
* POZNAVALAC – poznavaoci
* OBOŽAVALAC – obožavaoci
* POŠTOVALAC – poštovaoci
* ČITALAC – čitaoci
* SLUŠALAC – slušaoci
* DELILAC – delioci
* ČINILAC – činioci
* IMENILAC – imenioci
* BROJILAC – brojioci
* DAVALAC – davaoci
* MISLILAC – mislioci
* POČINILAC – počinioci
* BRANILAC – branioci
* TUŽILAC – tužioci
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 6:38 pm

ASIMILACIJA I SAŽIMANJE SUGLASNIKA


Asimilacija suglasnika je glasovna promena pri kojoj se različiti samoglasnici izjednačavaju, a sažimanje suglasnika je glasovna promena kojom se dva ista samoglasnika spajaju u jedan dugi samoglasnik. Jedna promena najčešće prethodi drugoj.

  Sažimanje samoglasnika nakon gubljenja suglasnika
SAHAT – (gubljenje suglasnika H) SAAT – (sažimanje) SAT

  Sažimanje samoglasnika nakon prelaska L u O
STOL – (gprelazak L u O) STOO –  (sažimanje) STO

  Asimilacija i sažimanje samoglasnika nakon gubljenja suglasnika
KOJEG – KOEG (gubljenje samoglasnika J) – KOOG (asimilacija samoglasnika O i E) – KOG (sažimanje)



  IZUZECI OD ASIMILACIJE I SAŽIMANJA


☼  Sažimanje samoglasnika se ne vrši u rečima u slučajevima kada bi se primenom ove glasovnih promene izgubio pravi smisao reči poočim, crnook, zoologija, poodmaći, samoodbrana, antiistorijski

☼  Asimilacija samoglasnika se ne vrši u večini reči u kojima je došlo do prelaska L u O
posao, orao, anđeo, misao, pisao, beo, došao, išao, pisao



  ZAPAMTI!


Korišćenje asimilacije u prvom licu jednine radnog glagolskog pridevu muškog roda (rekao - reko, pekao - peko, pisao - piso, išao - išo, došao - došo), kod brojeva (jedanaest - jedanest, dvanaest - dvanest, trinaest - trinest),  i u drugim rečima reč (kao - ko)  NIJE gramatički ispravno!


Još primera...


Sažimanje
RAHATLUK - raatluk - RATLUK
SOKOL - sokoo - SOKO
SOL - soo - SO
GOL - goo - GO
DOL - doo - DO

Asimilacija i sažimanje
MOJEG - moeg - moog - MOG
TVOJEG - tvoeg - tvoog - TVOG
MOJEM - moem - moom - MOM
TVOJEM - tvoem - tvoom - TVOM
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 7:03 pm

PRIDEVSKE ZAMENICE


Pridevske zamenice su promenljive vrste reči koje u rečenici imaju istu službu reči kao pridevi, odnosno zamenjuju prideve. One u rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. One mogu da se jave u sva tri roda jednine i množine i slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

 Vrste pridevskih zamenica:
☼  prisvojne ili posesivne,
☼  pokazne,
☼  upitno-odnosne,
☼  odrične,
☼  neodređene,
☼  opšte ili određene i
☼  ostale.

 Prisvojne pridevske zamenice pokazuju kojem licu nešto pripada. Dobijaju se kao odgovor na pitanje ČIJI?
Kao i pridevi, slažu se u rodu broju i padežu sa imenicom na koju se odnose.
moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova

Prisvojne pridevske zamenice
Njen džemper je plav.
Upoznao sam tvog tatu.
Ana, uzmi moju knjigu.
Naša škola je najbolja škola.
Daj loptu njegovom bratu.
Pričao je sa mojom sestrom.
Milan je pojeo vaš sendvič.
Njihov sin je dobar đak.
Tvom drugu je rođendan.
To je kuća mojih roditelja.


 Prisvojne pridevske zamenice za svako lice označava pripadnost subjektu. Ona tada zamenjuje sve ostale prisvojne zamenice.
svoj, svoja, svoje

Prisvojna prid. zamenica za svako lice
Milan je pojeo svoj sendvič.
Vozila sam svoj bicikl.
Roditelj  veruje svom detetu.
Ona živi u svom svetu.
Poslao je  svoja pisma
Oni vole  svoje roditelje
On se ne stidi svog porekla.
Svako ima svoje sedište.
Miša voli svoju sestru.
Maja čuva svoju braću.


 Pokazne pridevske zamenice su zamenice kojima se upućuje na bića,    predmete ili njihove osobine. Dobijaju se kao odgovor na pitanje KOJI?, KAKAV? i KOLIKI? Možemo ih podeliti prema tome da li upućuju na pojam (KOJI?), njegovu osobinu (KAKAV?) ili količinu (KOLIKI?) i prema tome da li upućuju na nešto blizu govorniku, blizu sagovorniku ili na nešto daleko i od govornika i od sagovornika

Blizu govornika:
KOJI?: ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova  KAKAV?: ovakav, ovakva, ovakvo, ovakvi, ovakve, ovakva  
KOLIKI?: ovoliki, ovolika, ovoliko, ovoliki, ovolike, ovolika

Blizu sagovornika:
KOJI?: taj, ta, to, ti, te, ta  KAKAV?: takav, takva, takvo, takvi, takve, takva
KOLIKI?: toliki, tolika, toliko, tolikim, tolike, tolika

Daleko i og govornika i od sagovornika:
KOJI?: onaj, ona, ono, oni, one, ona  KAKAV?: onakav, onakva, onakvo, onakvi, onakve, onakva  
KOLIKI?: onoliki, onolika, onoliko, onoliki, onolike, onolika

Pokazne pridevske zamenice
To je Majina knjiga.
Ne volim takve priče.
Da li si čitao ovaj roman?
Uzmi knjigu sa one police.
On je rođen u ovom gradu.
Da li ti se sviđa onakvo odelo?.
Ovoliki ranac nije za školu.
Oniljudi tamo su Španci.
Neka bude toliki kao što je tvoj.
Volim ovakve proslave.


 Upitno-odnosne pridevske zamenice su zamenice koje se upotrebljavaju u upitnim i odnosnim rečenicama.  
koji, koja, koje, koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvi, čiji, čija, čije...

Kod ovih zamenica često se greši u upotrebi zamenice KOJI u akuzativu jednine. Ako se odnosi na nešto živo akuzativ glasi KOJEG(A) ili KOG(A), a ako se odnosi na nešto neživo, akuzativ glasi KOJI.

Upitno-odnosne prid. zamenice
Čiji je ono brat?
Koji kjluč otvara vrata?
Kakav je to film?
Kolika je tvoja kuća?
Ne nosim kapu koju si mi dao.
To je sto koji volim
To je čovjek kog volim.
Bio je to film kakav smo želeli.
Na čiju zabavu ideš?
O kojoj drugarici govoriš?


 Odrične pridevske zamenice su zamenice kojima se nešto odriče: pripadnost nekom pojmu, postojanje nekog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NI- ispred upitno-odnosnih zamenica.
nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko

Kada se uz odrične pridevske zamenice upotrebljava predlog tada se taj predlog umeće između NI i upitno-odnosne zamenice.
ni o jednom, ni za čiji, ni o kakvoj, ni sa kakvim, ni za kog  ni do koje..
Nepravilno: o nijednom, za ničijim, o nikakvoj, sa nikakvim, za nikog, do nikoje

Odrične pridevske zamenica
Ovo nije ničije delo.
Nisam video nijedan autobus.
On je nikakav drug.
Maja nije ničija sestra.
Ne mogu da pričam ni o čemu.
Neću ići ni sa jednim od njih.
Nisam bio ni u jednoj zemlji.
Miša nije upao ni u kakvu rupu.
Neću glasati ni za koga.
Neću plakati ni po koju cenu.


 Neodređene pridevske zamenice su zamenice kojima se upućuje na neku neodređenost: pripadnost nekom pojmu, samog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NE- ispred upitno-odnosnih zamenica.
nekoji, nekoja, nekoje, nečiji, nečija, nečije, nekakav, nekakva, nekakvo, nekakvi, nekakve, nekoliki, nekolika, nekoliko, nekoliki, nekolike, nekolika...

 Opšte pridevske zamenice su zamenice kojima se označava  sveobuhvatnost: pripadnost nekom pojmu, postojanja nekog pojma ili njegovih osobina.Grade se dodavanjem SVA- ispred upitno-odnosnih zamenica.
svaki, svaka, svako, svake, svačiji, svačija, svačije, svakakav, svakakva, svakakvo, svakakvi,svakakve, svakoliki, svakolika, svakoliko...

Opšte pridevske zamenice
Mipa voli svaki kolač
On jede svakakvo sendviče.
Ono tamo je svačija soba.
Svakakvi ljudi dolaze ovamo.
Ja ne volim svakakvo voće.


 Ostale pridevske zamenice su zamenice koje ne spadaju u nijednu od prethodno navedenih grupa. Ine imaju različita značenja. Grade se dodavanjem I- ispred upitno-odnosnih zamenica, ili se uz njih upotrebljavaju reči MA, BILO, GOD koje se pišu odvojeno.
ičiji, ičija, ičije, ma čiji, ma čija, ma čije, bilo čiji, bilo čija, bilo čije, čiji god, čija god čije god,  ikoji, ikoja, ikoje, ma koji, ma koji, ma koje, bilo koji,bilo koja, bilo koje, koji god, ikakav, ma kakav, bilo kakav, kakav god, ikoliki, ma koliki, bilo kakav, kakav god...

Opšte pridevske zamenice
Uzmi olovku koju god hoćeš .
Imaš li ikakvu olovku?
Kupi  bilo koliki kolač.
Uzmi ga ma čiji da je.
Je li on ičiji brat?
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Ned Maj 03, 2015 7:10 pm

GLAGOLSKI OBLICI


U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika.

  Prema tome da li razlikuju lica glagolski oblici se dele na:
 lične glagolske oblike
☼  nelične glagolske oblike

Lični glagolski oblici razlikuju lica i dele se na vremena (oblici imaju vremenska značenja) i načine (oblici koji nemaju vremenska značenja već označavaju neku neostvarenu radnju).

U vremena spadaju:
☼  prezent
☼  perfekat
☼  aorist
☼  imperfekat
☼  pluskvamperfekat
☼  futur I

U načine spadaju:
☼  imperativ
☼  potencijal
☼  futur II

Nelični glagolski oblici ne razlikuju lica. U ove oblike spadaju:
☼  infinitiv
☼  radni glagolski pridev
☼  trpni glagolski pridev
☼  glagolski prilog sadašnji
☼  glagolski prilog prošli

  Prema načinu građenja glagolski oblici se dele na:
☼  proste glagolake oblike
☼  složene glagolske oblike

Prosti glagolski oblici sastoje se od jedne reči i ne sadrže pomoćni glagol.
U proste glagolske oblike spadaju:
☼  prezent
☼  aorist
☼  imperfekat
☼  imperativ
☼  infinitiv
☼   radni glagolski pridev
☼   trpni glagolski pridev
☼   glagolski prilog sadašnji
☼  glagolski prilog prošli

Složeni glagolski oblici sastoje se od dve ili više reči i  sadrže pomoćni glagol.
U složene glagolske oblike spadaju:
☼  perfekat
☼  pluskvamperfekat
☼  futur I
☼  potencijal
☼   futur II


Glagolski oblici glagola  RADITII

Prezent
1.radim       1.radimo
2.radiš       2.radite
3.radi         3.rade

Perfekat
1.radio sam    1.radili smo
2.radio si         2.radili ste
3.radio je         3.radili su

Aorist
1.radih        1.radismo
2.radi          2.radiste
3.radi           3.radiše

Imperfekat
1.radijah         1.radijasmo
2.radijaše       2.radijaste
3.radijaše       3.radijahu

Pluskvamperfekat
1.bio sam radio   1.bili smo radili
2.bio si radio        2.bili ste radili
3.bio je radio        3.bili su radili

ILI
1.bejah   radio    1.bejasmo radili
2.bejaše radio    2.bejaste radili
3.bejaše radio    3.bejahu radili

ILI
1.beh    radio    1.besmo radili
2.beše  radio    2.beste   radili
3.beše  radio    3.behu    radili

Futur I
1.radijću        1.radićemo
2.radćeš         2.radićete
3.radiće          3. radiće

Imperativ
1.   -                  1.radimo
2.radi                 2. radite
3.   -                  3.    -

Potencijal
1.radio bih       1.radili biste
2.radio bi         2.radili biste
3.radio bi         3.radili bi

Futur II
1.budem radio   1.budemo radili
2.budeš radio    2.budete radili
3.bude radio      3.budu radili

Infinitiv
raditi

Glagolski prilog prošli[/u]
radivši

Glagolski prilog sadašnji
radeći

Radni glagolski prilog
radio

Trpni glagolski pridev
rađen
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 10:40 am

PREZENT


Prezent je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kada o njoj govoriš (Šetam po parku sa drugom, a moj stariji brat  ide iza nas) i radnju koja se dešava stalno sve vreme (Lepenica teče kroz Kragujevac).

Prezent može da ima i neka druga značenja, a to su pripovedački prezent koji označava radnje istovremene s nekim drugim prošlim trenutkom (Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u školu), prezent za budućnost koji označava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budućnosti (Sutra putujemo na more), kvalifikativni prezent koji označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, po običaju ili navici (Posle leta dolazi jesen i donosi nam korpe pune zrelog voća), prezent u poslovicama (Lepa reč i gvozdena vrata otvara) i prezent sa modalnim značenjem koji označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji. (Umirem od gladi)

Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka za lica u jednini i množini.

Prezentska osnova se dobije kada se glagol stavi u 3. lice množine prezenta i odbije se nastavak -mo (on je uvek ista kao treće lice jednine jer u ovom licu nema nastavaka za građenje prezenta).

Nastavci za građenje prezenta su:

1. lice jednine  -m               1. lice množine  -mo

2. lice jednine  -š                 2. lice množine   -te

3. lice jednine  nema            3. lice množine   - ju (u)


Primer: PEVATI - prezentska osnova peva - , infinitivna osnova peva -

1. Ja pevam                          1. Mi pevamo

2. Ti pevaš                             2. Vi pevate

3. On/Ona/Ono peva              3. Oni pevaju


Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na -K, -G ili -H u svim licima jednine i množine, osim u 3. lice množine (kod glagola moći i u 1. licu jednine) dolazi do palatalizacije i  K, G, H prelaze u  Č, Ž, Š. (peći, seći, obući, teći, moći...).

Primer: SEĆI - prezentska osnova seče -,  infinitivna osnova  sek -

1. Ja sečem                          1. Mi sečemo

2. Ti sečeš                            2. Vi sečete

3. On/ona/ono seče               3. Oni seku



PREZENT


CRTATI (crta - )

1. crtam 1. crtamo

2. crtaš 2. crtate

3. crta 3. crtaju


DRŽATI (drži - )

1. držim 1. držimo

2. držiš 2. držite

3. drži 3. drže


PLESATI (pleše- )

1. plešem 1. plešemo

2. plešeš 2. plešete

3. pleše 3. plešu


IGRATI SE (pleše- )

1. igram se 1. igramo se

2. igraš se 2. igrate se

3. igraju se 3. igraju se


TEĆI (teče - )

1. tečem 1. tečemo

2. tečeš 2. tečete

3. teče 3. teku


PEĆI (peče - )

1. pečem 1. pečemo

2. pečeš 2. pečete

3. peče 3. peku


SEDETI (sedi - )

1. sedim 1. sedimo

2. sediš 2. sedite

3. sedi 3. sede


IĆI (ide - )

1. idem 1. idemo

2. ideš 2. idete

3. ide 3. idu


MOĆI (može - )

1. mogu 1. možemo

2. možeš 2. možete

3. može 3. mogu
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 10:59 am

PERFEKAT


Perfekat je složen i ličan glagolski oblik koji označava radnju, stanje ili zbivanje koje se potpuno desilo u prošlosti, ili je započelo u prošlosti. (Juče sam išao u bioskop.) U srpskom jeziku perfekat je prošlo vreme koje se najčešće upotrebljava.

Perfekat se gradi se nesvršenog oblika prezenta glagola JESAM i radnog glagolskog prideva.

       Ja sam radio    ili     radio sam


Prezent glagola JESAM

1. Ja  sam                      1. Mi  smo

2. Ti  si                            2. Vi   ste

3. On/ona/ono  je         3. Oni  su


Radni glagolski pridev

Radni glagolski pridev je neličan i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svršenih i nesvršenih glagola i nastavaka.

Nastavci za građenje radnog glagolskog prideva:

muški rod jednine   - o    (učio)         muški rod množine   - li    (učili)

ženski rod jednine   - la   (učila)        ženski rod množine   - le  (učile)

srednji rod jednine  - lo   (učilo)        srednji rod množine  - la  (učila)


Prilikom građenja radnog galgolskog prideva  dolazi do izuzetaka kod glagola koji se zavšavaju na -STI (jesti, sesti, plesti, rasti, pasti) i glagola koji se završavaju na -ĆI (teći, peći, reći, seći, leći, moći).

JESTI  - infinitivna osnova jed-, odbije se samoglasnik -D, pa se dodaju nastavci za građenje radnog glagolskog prideva.

                                    jeo             jeli

                                    jela            jele

                                    jelo            jela


RASTI  - infinitivna osnova rast- , odbija se odbije se samoglasnik -T, pa se dodaju nastavci za građenje radnog glagolskog prideva, u svim licima osim u 1. licu jednine muškog roda kada samoglasnik -T ostaje, a između njega i nastavka za građenje radnog glagolskog prideva umeće se  -A (nepostojano A.

                                    rastao          rasli

                                    rasla            rasle

                                    raslo            rasla

TEĆI  - infinitivna osnova tek- ,  u 1. licu jednine muškog roda ispred nastavka za građenje radnog glagolskog prideva umeće se  -A (nepostojano A)

                                    tekao           tekli

                                    tekla            tekle

                                    teklo            tekla


Perfekat se može graditi i od svršenih i od nesvršenih glagola, te u savremenom jeziku zamenjuje aorist, imperfekat i pluskvamperfekat.

Primer: Perfekat glagola UČITI  (u muškom rodu)

1. Ja sam učio (učio sam)      1. Mi smo učili (učili smo)

2. Ti si učio (učio si)                 2. Vi ste učili (učili ste)

3. On je učio (učio je)               3. Oni su učili (učili su)



PERFEKAT


CRTATI

1. crtao sam    1. crtali smo

2. crtao si         2. crtali ste

3. crtao je         3. crtali su


DRŽATI

1. držao sam    1. držali smo

2. držao si         2. držali ste

3. držao je         3. držali su


PLESATI

1. plesao sam    1. plesali smo

2. plesao si         2. plesali ste

3. plesao je         3. plesali su


SEDETI

1. sedeo sam   1. sedeli smo

2. sedeo si        2. sedeli ste

3. sedeo je        3. sedeli su


SESTI

1. seo sam   1. seli smo

2. seo si        2. seli ste

3. seo je        3. seli su


PASTI

1. pao sam   1. pali smo

2. pao si        2. pali ste

3. pao je        3. pali su


REĆI

1. rekao sam    1. rekli smo

2. rekao si         2. rekli ste

3. rekao je         3. rekli su


OTIĆI

1. otišao sam    1. otišli smo

2. otišao si         2. otišli ste

3. otišao je         3. otišli su


IĆI

1. išao sam    1. išli smo

2. išao si         2. išli ste

3. išao je         3. išli su


MOĆI

1. mogao sam   1. mogli smo

2. mogao si        2. mogli ste

3. mogao je        3. mogli su


BITI

1. bio sam    1. bili smo

2. bio si         2. bili ste

3. bio je         3. bili su



Rečenice sa glagolima u PERFEKTU


Letos sam putovao na more.

Bila je to dobra pesma.

Sunce je izašlo u šest časova.

Da li je Ana otišla u školu?

Šta je kupio tata na spijaci?

Naučili su celu lekciju.

Voleli smo da idemo tamo zimi
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 11:16 am

PLUSKVAMPERFEKT


Pluskvamperfekat je složen i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se desila u prošlosti pre neke druge prošle radnje. (Kada je nastavnica ušla u učionicu ja sam bio uradio čitav domaći). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjniževnim delima i to onim iz starijeg perioda.

Imperfekat se gradi  na dva načina:

☼  Pomoću PERFEKTA pomoćnog galgola BITI i radnog glagolskog prideva

    Perfekat glagola BITI (u muškom rodu)

1. Ja sam bio        1. Mi smo bili

2. Ti si bio              2. Vi ste bili

3. On je bio [/u          3. Oni su bili


  Primer: PEVATI  (radni glagolski pridev pevao, pevali)

1. Ja sam bio pevao             1. Mi smo bili pevali

2. Ti si bio pevao                   2. Vi ste bili pevali

3. On je bio pevao               3. Oni su bili pevali


☼  Pomoću IMPERFEKTA pomoćnog galgola BITI i radnog glagolskog prideva

    Ovaj oblik pluskvamperfekta se retko  upotrebljava u govoru i uglavnom se javlja u kjniževnim delima.

    Imperfekat glagola BITI (u muškom rodu)

1. Ja bejah (beh)                     1. Mi bejasmo (besmo)

2. Ti bejaše (beše)                 2. Vi bejaste (beste)

3. On bejaše  (beše)             3. Oni bejahu (behu)


   Primer: PEVATI (radni glagolski pridev pevao, pevali)

1. Ja bejah pevao               1. Mi bejasmo pevali

2. Ti bejaše pevao              2. Vi bejaste pevali

3. On bejaše pevao            3. Oni bejahu pevali


      ili u skraćenom obliku


1. Ja beh pevao             1. Mi besmo pevali

2. Ti  beše pevao           2. Vi beste pevali

3. On beše pevao            3. Oni behu pevali



Rečenice sa glagolima u PLUSKVAMPERFEKTU


Bila je već odmakla ponoć, a oni su još čitali.

Ja se još nisam bila ni rodila a moj tata je radio u banci.

Kad sam stigao kući gosti su već bili otišli.

Kad je on pošao u grad ja sam već bio legao u krevet.

Kada je otkucala ponoć Maša je već bila krenula kući.

To drveće je već bilo izraslo na obodu šume.

Sunce je bilo odskočiol visoko, a oni su još lutali okolo.

Kad smo mi dotrčali one su već bile stigle na cilj.

Kad je ponovo otišao u veliki grad on već beše naviknuo na ogromnu gužvu.

Počela je da pada kiša, ali ja sam pre toga bio prošetao.

Prve pahulje već behu pale po ulici kad smo pošli na put.

Voz beše krenuo kada smo mi stigli na stanicu.

Knjigu koju si mi poklonio već sam bio kupio.

Kada je on došao da se izvine ja sam mu već bio oprostio.

Bio sam malo nazebao, ali sada sam dobro.

Došao sam da se pozdravimo, ali je on već bio otputovao.

Kada je petar dao go, ja sam već bio napustio stadion.

Ja bejah otišao tamo, ali nje nije bilo ni na vidiku.

kada je mama ušla u sobu, Maja je već bila zaspala.

Još nije svanulo, a on je već bio ustao iz kreveta.
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 3:50 pm

IMPERFEKAT


Imperfekat je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja je trajala u prošlosti i koja se upotrebljava samo u pripovedanju. (Jednom tako uveče  seđaše vojnik u svojoj sobici). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjniževnim delima i to onim iz starijeg perioda.

Imperfekat se gradi samo od nesvršenih glagola i to tako što se na okrnjenu infinitivnu osnovu ili infinitivnu osnovu glagola dodaju odgovarajući nastavci.

Nastavci za građenje imperfekta kod glagola koji se završavaju na -TI:

  ☼   ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik A

1. lice jednine  - ah            1. lice množine  - asmo
2. lice jednine  - aše           2. lice množine   - aste
3. lice jednine  - aše           3. lice množine   - ahu

     Primer: PEVATI (infinitivna osnova peva, okrnjena infinitivna osnova  pev- )

1. Ja pevah                            1. Mi pevasmo
2. Ti pevaše                           2. Vi pevaste
3. On/Ona/Ono pevaše             3. Oni pevahu

   ☼  ako se infinitivna osnova ne završava na samoglasnik A

1. lice jednine  - jah                        1. lice množine  - jasmo
2. lice jednine  - jaše                       2. lice množine  - jaste
3. lice jednine  - jaše                       3. lice množine  - jahu

    Primer: GRADITI (infinitivna osnova gradi, okrnjena infinitivna osnova  grad - (dodavanjem nastavaka dolazi do JOTOVANJA)

1. Ja građah  (grad + jah)                           1. Mi građasmo (grad + jasmo)
2. Ti građaše (grad + jaše)                          2. Vi građaste (grad + jaste)
3. On/ona/ono građaše (grad + jaše)             3. Oni građahu  (grad + jahu)

Nastavci za građenje imperfekta kod glagola koji se završavaju na -ĆI  i -STI

1. lice jednine  - ijah               1. lice množine  - ijasmo
2. lice jednine  - ijaše              2. lice množine  - ijaste
3. lice jednine  - ijaše              3. lice množine  -ijahu

    Primer: TRESTI -  infinitivna osnova  tres-

1. Ja tresijah / tresah                             1. Mi tresijasmo / tresasmo
2. Ti tresijaše / tresaše                           2. Vi tresijaste / tresaste
3. On/ona/ono tresijaše / tresaše              3. Oni tresijahu / tresahu

    Primer: PEĆI -  infinitivna osnova  pek - (dodavanjem nastavaka dolazi do SIBILARIZACIJE)  
 
1. Ja pecijah                           1. Mi pecijasmo
2. Ti pecijaše                          2. Vi pecijaste
3. On/ona/ono pecijaše             3. Oni pecijahu
 


PAŽNJA!


 Pomoćni glagol  BITI  ima dvojake nastavke za imperfekat

1. Ja bejah                          1. Mi bejasmo
2. Ti bejaše                         2. Vi bejaste
3. On/ona/ono bejaše            3. Oni bejahu

ILI

1. Ja beh                           1. Mi besmo
2. Ti beše                          2. Vi beste
3. On/ona/ono beše             3. Oni behu

Glagol  MOĆI, poput glagoa TRESTI ima dvojake nastavke za imperfekat, a češće se koriste ah, aše, aše, asmo, aste, ahu.




IMPERFEKAT

ZASPATI (zasp -)
1. zaspah       1. zaspasmo
2. zaspaše     2. zaspaste
3. zaspaše     3. zaspahu

PLESATI (ples -)
1. plesah        1. plesasmo
2. plesaše      2. plesaste
3. plesaše      3. plesahu

ZNATI (zn-)
1. znah         1. znasmo
2. znaše       2. znaste
3. znaše       3. znahu

ČUTI (ču-)
1.čujah         1. čujasmo
2. čujaše       2. čujaste
3. čujaše       3. čujahu

NOSITI (nos -)
1. nošah         1. nošasmo
2. nošaše       2. nošaste
3. nošaše       3. nošahu

UČINITI (učin -)
1. učinjah         1. učinjasmo
2. učinjaše       2. učinjaste
3. učinjaše       3. učinjahu

VOZITI (voz - )
1. vožah        1. vožasmo
2. vožaše      2. vožaste
3. vožaše      3. vožahu

VOLETI (vole- )
1. voljah        1. voljasmo
2. voljaše       2. voljaste
3. voljaše       3. voljahu

SEDETI (sed - )
1. seđah        1. seđasmo
2. seđaše      2. seđaste
3. seđaše      3. seđahu

IĆI (id - )
1. iđah         1. iđasmo
2. iđaše       2. iđaste
3. iđaše       3. iđahu

TEĆI (tek - )
1. tecijah         1. tecijasmo
2. tecijaše       2. tecijaste
3. tecijaše       3. tecijahu

MOĆI (mog- )
1. mogah         1. mogasmo
2. mogaše       2.mogaste
3. mogaše       3. mogahu



Rečenice sa glagolima u IMPERFEKTU


Kako se zvaše Anina sestra?
Nazivahu ih raznim imenima.
Mi  bejasmo letos u Grčkoj.
Jel' Marko iđaše na posao juče?
Šta ti beše tronožac?
Tresijaste li vi tepihe u subotu?
Dok je govorio stajaše ispred njega dečačić i drhtaše.
Znahu  li oni njegovog oca?
On nekad dolažaše stalno.
Nekad i ja bejah popularan.
Sa svih strana sveta stizahu putnici u grad.
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 4:01 pm

POTENCIJAL



Potencijal je složen i ličan glagolski oblik kojim se izriče želja (Moj brat bi voleo  da trenira odbojku, ali je još mali za to.), mogućnost (Ja bih nacrtao najlepšu kad bih imao dobre bojice!) ili namera da se izvrši neka radnja. (Išli smo u prodavnicu samo da bismo malo prošetali.). On nema nikakvo vremensko značenje već označava neku neostvarenu radnju.
Potencijal se gradi se gradi od aorista pomoćnog glagola BITI (izuzetak je samo 3. lice množine) i radnog glagolskog prideva.
Radni glagolski pridev je neličan i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svršenih i nesvršenih glagola i odgovarajućih nastavaka za muški, ženski i srednji rod.

    Aorist glagola BITI:
1. Ja bih                        1. Mi bismo
2. Ti  bi                          2. Vi biste
3. On/Ona/Ono bi            3. Oni biše

Za gradnju 3. lica množine potencijala  umesto aorista pomoćnog glagola BITI u 3. licu množine (BIŠE) koristi se 3. lice jednine BI.
   
 Primer: VOLETI
       (Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u muškom rodu)

1.  voleo bih                      1.  voleli bismo
2.  voleo bi                        2.  voleli biste
3.  voleo bi                        3.  voleli bi,

     Primer: DOĆI
       (Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u ženskom rodu)

1.  došla bih                     1. došle bismo
2.  došla bi                       2. došle biste
3.  došla bi                       3. došle bi



POTENCIJAL


Greške u pisanju i govoru ovog glagolskog oblika se najčešće javljaju kod njegove upotrebe pomoćnog glagola BITI u 1. licu jednine (BIH), 1 licu množine (BISMO) i 2. licu množine (BISTE)

Paravilno:    
Ja bih da idem tamo.
Kad biste došli?
Došli bismo sutra.

Nepravilno:    
Ja bi da idem tamo.
Kad bi došli?
Došli bi sutra.


Rečenice sa glagolima u POTENCIJALU


Rado bismo pojeli parče torte.
Izašao sam iz kuće ne bih li izbegao gužvu u saobraćaju.
Kad bih imao više vremena, igrao bih fudbal svaki dan.
Ako bi produžili ovu stazu mi bismo došli ovde i sledeći put.
Grad bi bio lepši sa sređenim šetalištem pored reke.
Da nije počela kiša tata i ja bismo šetali do uveče.
Kad bi pao sneg, Ana bi pravila Sneška, a ja bih se sankao.
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 8:01 pm

FUTUR I


Futur I (ili buduće vreme) je složen i ličan glagolski oblik koje služi za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji će se desiti u budućnosti.

Futur prvi se gradi  na dva načina:

☼  od skraćenog oblika prezenta pomoćnog glagola HTETI i infinitiva glagola koji se menja u budućem vremenu. (Sutra ću napisati domaći zadatak)
☼  dodavanjem kraćeg oblika prezenta pomoćnog glagola HTETI na infinitivnu osnovu glagola. (Napisaću domaći zadatak sutra.)

Skraćeni oblik prezenta glagola HTETI:
1. Ja ću                        1. Mi ćemo
2. Ti  ćeš                      2. Vi ćete
3. On/Ona/Ono će          3. Oni će

     Primer: Futur I glagola PISATI
       ☼  prvi način:
1.  ću pisati                     1.  ćemo pisati
2.  češ pisati                    2.  ćete pisati
3.  će pisati                     3.  će pisati

       ☼  drugi način:
1.  pisaću                     1.  pisaćemo
2.  pisaćeš                    2.  pisaćete
3.  pisaće                     3.  pisaće



 
FUTUR II


Futur II je složen i ličan glagolski oblik koje označava neostvarenu radnju za koju pretpostavljamo da će se dogoditi u budućnosti, za vreme ili posle neke buduće radnje.
Futur II se gradi od prezenta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva.

    Prezent glagola BITI:

1. Ja budem                        1. Mi budemo
2. Ti  budeš                         2. Vi budete
3. On/Ona/Ono bude             3. Oni budu

     Primer: Futur II glagola PISATI (u muškom rodu)

1.  budem pisao                   1.  budemo pisali
2.  budeš pisao                    2.  budete pisali
3.  bude pisao                     3.  budu pisali



Rečenice sa glagolima u FUTURU I

Miša će putovati u Pariz.
Uradiću to većeras.
Maja će naučiti da pleše.
Moji rođaci će doći u nedelju.
Završićemo sve na vreme.
Ići ćemo na more u Grčku.
Mama će nam ispeći kolače.
Puno sam gladan i smazaću sve sa tanjira za pet minuta.
Upaliću kompjuter i odigraću svoju omiljenu igricu.
Deda i baba će mi kupiti novi mobilni telefon.
Otići ću tamo opet.




PAŽNJA!

Kod glagola kod kojih se infinitiv završava na - ČI (reći, ići, doći, stići, peći) koristi se samo prvi način građenja Futura I.
Pravilno: Doći ću večeras.

    ili        
               Večeras ću doći.

Nepravilno: Doćiću večeras.




Rečenice sa glagolima u FUTURU II

Ako ne bude padala kiša, ići ćemo u grad.
Kad bude znao tačan odgovor, dobiće peticu.
Pre nego što budeš predao svoj test, proveri još jednom.
Učinićemo sve što budemo mogli.
Ako budemo imali vremena, igraćemo fudbal.
Javite se čim budete stigli.
Ostaćeš u timu, ako budeš dao sve od sebe.
Krenućemo na put, čim bude svanulo.
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Admin Sre Maj 06, 2015 8:14 pm

GLAGOLSKI PRILOZI (SADAŠNJI I PROŠLI)

GLAGOLSKI PRILOG SADAŠNJI


Glagolski prilog sadašnji je prost i neličan glagolski oblik koji označava radnju koja se dešava istovremeno sa nekom drugom radnjom.
Gradi se tako što se na 3. lice množine prezenta doda nastavak -ĆI.

Oni  RADE (3. lice množine prezenta) + ĆI (nastavak) =  RADEĆI

Ovaj glagolski oblik gradi se samo od nesvršenih glagola. Ne može da se izgradi od svršenih glagola.

     Primer: Nesvršeni glagol SEDETI
       Oni SEDAJU + nastavak  ĆI = SEDAJUĆI

     Primer: Svršeni glagol SESTI
       Oni SEDNU + nastavak  ĆI = SEDNUĆI  - REČ NE POSTOJI U SRPSKOM JEZIKU

U rečenici glagolski prilog sadašnji (sam ili u skupu s drugim rečima)  najčešće ima službu:
 priloške odredbe za VREME
    Ulazeći u učionicu, čuo sam muziku. (KADA?)

☼  priloške odredbe za NAČIN
    Idem kući pevajući. (KAKO?)

☼  priloške odredbe za UZROK
    Plašeći se kontrolnog, nije otišla u školu. (ZAŠTO?)

Ovaj glagolski oblik upotrebljava se i ako pravi PRIDEV:
PUTUJUĆE pozorište, SVETLEĆA reklama, LETEĆI tanjir


Glagolski prilog sadašnji

Šetajući šumom, naišla je na neobično drvo.
Putujući po svetu sretao je mnogo interesantnih ljudi.
Stajao je ispred nas ćuteći.
Žurila sam kući drhteći od hladnoće.
Pripremajući se za taj turnir, išli su na trening danonoćno.
Uživao sam plivajući u moru.
Ne razmišljajući rekao ono što nije mislio.
Pocepao je nove pantalone sedajući na slomljen krevet.
Gledala me je ne govoreći mi ni reči.
Maja ide kući pevajući jer je dobila peticu iz fizike.
Ne može se dobiti dobra ocena ne radeći ništa.
Pišući domaći shvatio sam da sam dobro naučio lekciju.
Krenula je preko ulice ne gledajući ni levo ni desno.
Mama je napravila kolače slušajući muziku.
Kopajući bunar pronašao sam stari ćup.




  GLAGOLSKI PRILOG PROŠLI


Glagolski prilog prošli je prost i ličan glagolski oblik koje označava radnju koja se dešava pre radnje iskazane predikatom rečenice.
Gradi se tako što se na infinitivnu osnovu doda nastavak -VŠI. Iako se može graditi od oba vida glagola, češći su oblici od glagola svršenog vida.

            URADI (infinitivna osnova) + VŠI (nastavak) =  URADIVŠI

Ako se infinitivna osnova završava na suglasnik (peći - pek, moći - mog) ispred nastavka -VŠI umeće se samoglasnik A.

PEK (infinitivna osnova)  + A (umetnuto) +  VŠI (nastavak) =  PEKAVŠI

Kod nekih glagola nastavak se ne dodaje na infinitivnu osnovu, pa oni predstavljaju izuzetke.

           doći - DOŠAVŠI, otići - OTIŠAVŠI, izaći - IZAŠAVŠI

U rečenici glagolski prilog prošli (sam ili u skupu s drugim rečima)  najčešće ima službu:

☼  priloške odredbe za VREME
    Stigavši na plažu, on se pozdravi sa društvom. (KADA?)

☼  priloške odredbe za NAČIN
    Uhvatio je loptu skočivši iz sve snage. (KAKO?)

☼  priloške odredbe za UZROK
   Ne mogavši da zaspi, izašao je da prošeta. (ZAŠTO?)

Ovaj glagolski oblik upotrebljava se i ako pravi PRIDEV:
BIVŠA učenica, BIVŠI direktor, BIVŠE odeljenje


Glagolski prilog prošli

Ušavši u kuću zaključala je vrata iza sebe.
Saznavši da je puno bolestan odlučila je da ga pozove.
Videvši da su zakasnili, nisu ni ušli u učionicu.
Primetivši crne oblake, potrčali smo brzo prema školi.
Polomio je nogu skočivši sa visokog zida ispred kuće.
Kupio je novu gitaru štedevši novac tokom cele godine.
Pera je uvredio Miću rekavši mu da je nesposobnjaković.
Ne mogavši da završi sam, pozvao je prijatelje u pomoć.
Pozvonivši na vrata, iznenadio je svoje komšije.
Udarivši snažno lopticu Ana je uspela da osvoji poen.
Mira je uskočila u autobus, nasmešivši se stidljivo.
Shvativši da nije dobro to što radi, odlučio je da se promeni.
Admin
Admin
Admin

Broj poruka : 89
Datum upisa : 17.09.2013

https://sidro.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED Empty Re: SRPSKI JEZIK - GRAMATIKA ZA VI RAZED

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu